Kosovo rizikuje 166 miliona evra iz Plana rasta do decembra

Kosovo bi do kraja decembra moglo trajno da izgubi deo od 166 miliona evra iz Plana rasta Evropske unije, ukoliko se institucionalna blokada u Prištini nastavi i posle prevremenih parlamentarnih izbora održanih 7. juna. Upozorenje je 6. septembra izneo Naim Jakaj, viši istraživač Kosovskog instituta za pravosuđe (IKD), i preneli su ga Radio KIM i Kosovo Online, pozivajući se na njegovu izjavu za Ekonomija Online.

Jakaj je bio precizan koliko je vremena preostalo i po kakvoj bi ceni institucije morale da rade da uslov ispune.

“Ukoliko se to uradi, da, Kosovo može da dobije sredstva, ali i Skupština i Vlada morale bi da rade po 18 sati. Sa šest sati sna. Dakle, do tih sredstava se u toj situaciji ne može doći redovnim radom, već izuzetnim radom, u kojem i Vlada, Skupština i druge institucije rade neprekidno, a ne po redovnom radnom vremenu”, rekao je istraživač IKD-a.

Reč je o roku koji ističe u decembru 2026. za sprovođenje 27 reformskih koraka, vezanih za iznos od 165,9 miliona evra. Prema Jakaju, deo štete je već napravljen: do kraja juna ove godine Kosovo je, kako je naveo, ostalo bez preko 50 miliona evra iz istog aranžmana.

“Kosovo je mnogo izgubilo i izgubiće još više ukoliko se takva situacija nastavi. Naročito kada je reč o Planu rasta Evropske unije, sredstvima od kojih su jedan deo donacije, dakle poklon Kosovu”, ocenio je Jakaj, dodajući da manjak legitimnih i funkcionalnih institucija ugrožava mogućnost korišćenja evropskog novca uopšte.

Koliko novca je u pitanju

Prema pisanju Radija Slobodna Evropa, od ukupnog paketa Plana rasta za Zapadni Balkan, vrednog šest milijardi evra, za Kosovo je opredeljeno 882,6 miliona evra, što ga čini najvećim korisnikom po glavi stanovnika u regionu. Radio KIM tu istu ukupnu korist navodi kao “preko 880 miliona evra”, od čega je, prema rečima tadašnjeg ministra finansija Hekurana Muratija, 629 miliona evra u obliku kredita, a preostalo u grantovima.

Od tog iznosa Kosovo je do sada dobilo samo sredstva za pretfinansiranje, 61,8 miliona evra, odnosno oko sedam odsto ukupno opredeljenih sredstava. Taj novac je stigao jer je Skupština bila konstituisana tokom 2025. godine. Za ostatak, Priština mora da dokaže sprovedene reforme kroz izveštaje, a Evropska komisija o isplati odlučuje dva puta godišnje.

Skupština Kosova je međunarodne sporazume vezane za Plan rasta odobrila 13. februara 2026, sa 104 glasa za, dok je pet poslanika Srpske liste bilo uzdržano. Tadašnji ministar finansija Murati je tada objasnio da se sredstva odobravaju isključivo na osnovu reformi koje Kosovo sprovodi, a većina tih uslova traži funkcionalne institucije, dakle Skupštinu i Vladu koje realno usvajaju zakone i strategije. Upravo je to, prema Jakaju, uslov koji trenutno nedostaje.

Šta kaže Brisel

Iz Evropske komisije stigla je slična ocena, iznesena znatno diplomatskijim rečnikom. Portparol Komisije Gijom Mersije je za Radio Slobodna Evropa ponovio poziv političkim akterima na Kosovu da hitno okončaju blokadu.

“Od suštinskog je značaja da institucije Kosova budu konstituisane bez daljeg odlaganja, u skladu sa ustavnim okvirom”, izjavio je Mersije, dodajući da kašnjenja u formiranju institucija rizikuju da uspore reforme i ograniče mogućnost Kosova da u potpunosti iskoristi sredstva Plana rasta.

Jedan evropski zvaničnik, koji je za Radio Slobodna Evropa govorio pod uslovom anonimnosti, otišao je korak dalje i priznao da politička kriza već ostavlja trag na ocenu Kosova u Briselu.

“Politička situacija u zemlji neizbežno je uticala na tempo sprovođenja i ograničila napredak u nizu ključnih reformi”, naveo je zvaničnik, dodajući da je time dovedeno u pitanje i finansiranje iz Instrumenta za reforme i rast.

Konstitutivna sednica na čekanju

Skupština Kosova, izabrana 7. juna, formalno još nije konstituisana. Konstitutivna sednica je počela 6. avgusta i od tada je dva puta odlagana, na zahtev Aljbina Kurtija, lidera pobedničke liste Pokret Samoopredeljenje, koji traži dodatno vreme za dogovor sa drugim strankama, uključujući i pitanje budućeg predsednika. Novi termin je zakazan za 9. septembar u 11 časova. Naši čitaoci su o toku tih pregovora već upoznati, iz ranijeg teksta o sastanku Kurtija i Abdidžikua bez dogovora i glasanju u kojem je Sejdiu dobio 74 glasa.

Jakaj podseća da je Kosovo među prvima predalo Reformsku agendu, još 2024. godine, ali je poslednje predalo izveštaj o sprovedenim reformama, i da je u samo osamnaest meseci prošlo kroz tri izborna ciklusa: dva parlamentarna i lokalne izbore u dva kruga. Njegova ocena je da je u poslednje dve godine došlo do urušavanja ustavnosti, zakonitosti i demokratskog procesa, i da bi, čak i u najboljem scenariju posle izbora, Skupština i Vlada morale da rade tempom kakav redovan parlamentarni rad nikad ne podrazumeva, samo da bi stigle rok koji ističe za manje od četiri meseca.