Srbija ispunila 18 odsto reformi za novac iz Plana rasta
Pred samit u Tivtu izveštaj Nacionalnog konventa pokazuje da je Srbija ostvarila samo 6 od 34 reformska koraka, uz rizik gubitka sredstava iz Plana rasta EU.
- Srbija je do 31. marta 2026. ispunila 18 odsto reformi, šest od 34 koraka.
- Najslabiji rezultat je u vladavini prava: jedan od 13 koraka, uz ocenu o aktivnom nazadovanju.
- Od ukupno 1,586 milijardi evra iz Plana rasta do sada je isplaćeno 56,5 miliona evra neto.
- Rok je istekao krajem 2025, sredstva mogu biti povučena do kraja 2028.
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji objavio je 29. maja izveštaj koji uoči samita u Tivtu pokazuje da Srbija znatno zaostaje za sopstvenim obavezama prema Planu rasta za Zapadni Balkan. Na dan 31. marta 2026. stopa ispunjenosti reformi iznosila je 18 odsto, što znači da je od ukupno 34 predviđena koraka ostvareno samo šest, dok 28 koraka nije realizovano.
Cifra nije apstraktna. Iza nje stoji 1,586 milijardi evra koliko Srbiji pripada iz instrumenta kojim Unija uslovljava finansijsku podršku konkretnim reformama, a do sada je isplaćeno svega 56,5 miliona evra neto. Rok za ispunjenje obaveza istekao je 31. decembra 2025, a sredstva mogu biti povučena do kraja 2028. godine, što otvara realan rizik da deo novca ostane neiskorišćen.
Gde Srbija najviše zaostaje?
Najlošiji rezultat zabeležen je u oblasti vladavine prava, gde je od trinaest predviđenih koraka ispunjen samo jedan. Autori izveštaja taj segment ocenjuju najoštrije.
Oblast sa najlošijim rezultatima i sa nalazima koji ukazuju na aktivno nazadovanje.
Takva formulacija nije uobičajena u dokumentima ovog tipa i teži je signal nego prosta statistika. Vladavina prava je kičma celog Plana rasta, jer od nje zavise i poglavlja vezana za pravosuđe, borbu protiv korupcije i nezavisnost institucija. Kada upravo taj deo stagnira, pod znak pitanja se dovodi i dinamika isplate ostalih sredstava.
Reformski koraci u ostalim oblastima raspodeljeni su neravnomerno. Negde je ostvaren napredak, negde je proces tek započet, ali ukupan zbir od šest realizovanih koraka ostavlja Srbiju daleko ispod nivoa koji bi obezbedio puno korišćenje raspoloživih sredstava. Nacionalni konvent, kao platforma organizacija civilnog društva koja prati pregovore sa Unijom, svoj nalaz je vremenski postavio tako da stigne pred sastanak lidera regiona.
Šta vlada planira pred samit?
Pred samit u Tivtu reagovao je i vrh izvršne vlasti. Premijer Đuro Macut je 2. juna naložio dodatne napore u nekoliko ključnih sektora, navodeći da je za aktivaciju sredstava iz Plana rasta neophodan nastavak reformi.
Dodatni rad premijer je usmerio na tri oblasti:
- energetiku, kao sektor koji direktno utiče na investicioni okvir
- unutrašnje poslove, gde se očekuje usklađivanje sa standardima Unije
- pravosuđe, koje je u izveštaju označeno kao najproblematičnije
Vremenski raspored govori sam za sebe. Izveštaj koji konstatuje 18 odsto ispunjenosti pojavio se 29. maja, premijerov nalog usledio je 2. juna, a sve to neposredno pred regionalni samit. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li je ubrzanje u poslednjem trenutku dovoljno da nadoknadi propušteni rok iz 2025, ili je u igri pre svega politička poruka uoči sastanka u Tivtu.
Sredstva iz Plana rasta nisu bespovratna garancija. Ona prate ispunjenje, a ne najavu ispunjenja, i tu je suština razlike između 56,5 miliona evra koliko je do sada stiglo i 1,586 milijardi koliko stoji na raspolaganju. Naredni meseci pokazaće da li će Srbija uspeti da pomeri stopu od 18 odsto pre nego što rok iz 2028. počne ozbiljno da pritiska.
Mislite li da Srbija može da nadoknadi zaostatak u reformama pre nego što istekne rok za povlačenje sredstava iz Plana rasta?
