Izveštaj Evropske komisije o Srbiji: Klaster 3 spreman

Evropska komisija ocenjuje da Srbija i dalje tehnički ispunjava uslove za otvaranje Klastera 3, ali da ukupan tempo pregovora zavisi od vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom. Tako stoji u godišnjem izveštaju o Srbiji koji komesarka za proširenje Marta Kos danas predstavlja u Briselu, u okviru Paketa proširenja za 2026. godinu, koji obuhvata izveštaje o deset zemalja.

Izveštaj je prvi objavljen posle vanrednih parlamentarnih izbora od 25. oktobra, ali pokriva period od 1. septembra 2025. do 1. septembra 2026, dakle vreme pre izborne pobede Studentske liste. U uvodnom delu Komisija beleži da je lista, nastala iz studentskog i građanskog pokreta, prema preliminarnim rezultatima osvojila apsolutnu većinu mandata.

Šta znači spremnost za Klaster 3?

Klaster 3 obuhvata konkurentnost i inkluzivni rast. Komisija ponavlja raniju ocenu da je Srbija ispunila merila za njegovo otvaranje, što je navedeno i u nacrtu paketa u koji je imao uvid Tanjug. Od početka pregovora u januaru 2014. Srbija je otvorila 22 od 35 poglavlja, među njima sva poglavlja Klastera 1 (osnove) i Klastera 4 (zelena agenda i održiva povezanost). Dva poglavlja su privremeno zatvorena.

Članstvo u Evropskoj uniji ostaje strateški cilj Vlade Srbije, a Vlada je u periodu koji izveštaj pokriva formirala novi operativni tim predvođen glavnim pregovaračem. Za ostvarenje tog cilja, navodi se u izveštaju:

„Ostvarivanje ciljeva Srbije u pregovorima o pristupanju EU zahteva snažnu političku volju, sprovođenje neophodnih reformi, pristup koji uključuje celokupno društvo, efikasno planiranje i koordinaciju politika, kao i obezbeđivanje dovoljnih ljudskih i finansijskih resursa u svim institucijama koje su uključene u proces pristupanja.“

Spremnost klastera, dakle, nije isto što i otvaranje: tempo pregovora Komisija vezuje za dve oblasti u kojima izveštaj beleži najmanje pomaka.

Vladavina prava, korupcija i mediji

Prema izveštaju koji je RTS imao u rukama pre objavljivanja, u vladavini prava nema napretka. Komisija navodi političko mešanje u rad sudova i tužilaštava, uz posebno pominjanje pokušaja neprimerenog uticaja na Tužilaštvo za organizovani kriminal. U borbi protiv korupcije napredak je ocenjen kao ograničen: Srbija je sprovela samo tri od 24 preporuke Grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO). Istrage povezane sa padom nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu nisu završene, a Komisija kao razlog navodi nedostatak saradnje policije sa tužilaštvom i premeštaj iskusnih policijskih službenika.

Slobodu medija izveštaj opisuje kao oblast u daljem nazadovanju. Prema podacima novinarskih udruženja koje Komisija prenosi, tokom 2025. zabeleženo je 427 slučajeva napada, pretnji i pritisaka na novinare, naspram 168 godinu ranije. Od 140 slučajeva napada koje je evidentiralo tužilaštvo, samo četiri su završena pravosnažnim presudama.

Komisija je kritikovala i sahranu osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u septembru 2026. Prisustvo visokih državnih i vojnih zvaničnika i učešće vojske, ocenjuje se, doprineli su veličanju Mladića, što je u suprotnosti sa vrednostima na kojima počiva evropski put Srbije.

Kosovo i spoljna politika

Izvori se ovde ne slažu u formulaciji. RTS, koji prenosi objavljeni tekst izveštaja, navodi da je u normalizaciji odnosa sa Prištinom ostvaren samo ograničen napredak. Tanjug, čiji nacrt su preneli Novosti, UNA i Kurir, piše da su unutrašnjopolitičke preokupacije obe strane onemogućile odlučne korake ka sprovođenju Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. i aneksa o njegovoj primeni, a time i napredak. Zajednički imenitelj je da je zastoj izazvala domaća politika s obe strane.

Od Beograda se, prema RTS-u, traži da prestane da se protivi članstvu Prištine u međunarodnim organizacijama, a od Prištine formiranje Zajednice srpskih opština. Komisija ocenjuje i da Srbija nije preduzela značajne korake da obezbedi odgovornost za napad u Banjskoj iz septembra 2023.

U spoljnoj politici nije bilo napretka u usklađivanju sa Evropskom unijom. Beograd i dalje ne primenjuje sankcije Rusiji, a pojedini potezi i izjave zvaničnika bili su suprotni stavovima Unije prema Rusiji i Kini. Istovremeno, Komisija beleži saradnju na sprečavanju zaobilaženja sankcija, značajnu podršku Ukrajini i učešće u evropskim misijama.

Koliko novca iz Plana rasta Srbija gubi?

Istog dana stigla je i računica o novcu. Neimenovani visoki zvaničnik Evropske unije izneo je na neformalnom brifingu uoči objavljivanja izveštaja, kako prenosi RTS, da od oko 1,6 milijardi evra predviđenih za Srbiju iz Plana rasta do sada nije isplaćeno više od 168 miliona evra pretfinansiranja. Zbog isteka prvog dodatnog roka za reforme trajno je izgubljeno 40,8 miliona evra, a krajem godine ističe drugi rok, koji može odneti još oko 224 miliona. Ukupan gubitak bi tada iznosio oko 265 miliona evra. O tom drugom iznosu zvaničnik je rekao:

„Veoma je verovatno da će i taj novac biti izgubljen.“

Zvaničnik razlikuje dve vrste neisplaćenih sredstava: ona koja su propala zbog neispunjenih rokova i ona za reforme koje su već sprovedene, ali čiju isplatu Komisija drži zbog ocene o demokratskom nazadovanju. Ovaj drugi novac je i dalje na raspolaganju. Promena vlasti, međutim, sama po sebi ne otključava isplatu.

„Ne možemo jednostavno da kažemo državama članicama da sada imamo novu vladu i da zato treba isplatiti novac. Moraju da budu ispunjeni odgovarajući uslovi“, rekao je isti zvaničnik za RTS.

Komisija je, prema istom izvoru, spremna da sa predstavnicima Studentske liste otpočne tehničke razgovore o ubrzanju reformi i korišćenju preostalih sredstava već pre formiranja nove vlade.

Poruka iz Brisela novoj vlasti

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta poručio je na forumu o proširenju koji organizuje Euronews, kako je prenela agencija Beta, da je Unija spremna da podrži novu vladu u Srbiji, uz poseban naglasak na vladavinu prava, slobodu medija i borbu protiv korupcije:

„Evropska unija je spremna da pruži podršku novoj vladi Srbije na njenom evropskom putu“

Proširenje, rekao je Košta, „nije teret kojim treba upravljati, već investicija u naš zajednički prosperitet“.

Tema se nastavlja u sredu u Evropskom parlamentu, gde će Odbor za spoljne poslove zajedno sa Odborom za budžet održati peti dijalog o Instrumentu za reforme i rast za Zapadni Balkan. Poslanike će o stanju reformskih agendi i isplati sredstava informisati generalni direktor za proširenje i istočno susedstvo Evropske komisije Gert Jan Kopman, objavljeno je na sajtu Evropskog parlamenta.