Vučić sa Kopmanom o vladavini prava i izborima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u četvrtak ujutru u Beogradu sa direktorom Direktorata Evropske komisije za proširenje Gertom Janom Kopmanom, a razgovor je usledio neposredno pre sednice Operativnog tima za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, kojom je predsednik potom predsedavao. Tema susreta bila je vladavina prava i ispunjavanje prelaznih merila u pristupnim poglavljima 23 i 24, oblasti koje Brisel godinama označava kao najteže za Srbiju.

Ovo je prvi konkretan razgovor o evropskom putu zemlje posle Vučićeve najave ostavke i raspisivanja izbora, što razgovoru daje težinu koju rutinske posete obično nemaju. Sagovornici su se, prema dnevnom redu, bavili usvajanjem zakona usklađenih sa preporukama Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, odnosno njene Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), radi unapređenja izbornog procesa, kao i izborom novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Na sednici Operativnog tima razmatrano je i usklađivanje pravosudnih zakona sa preporukama Venecijanske komisije, tela Saveta Evrope nadležnog za ustavna i pravna pitanja. U fokusu je bila i dinamika sprovođenja Reformske agende u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, instrumenta preko kojeg Unija uslovljava isplatu sredstava napretkom u reformama. Državni vrh dosledno predstavlja ovaj sastanak kao dokaz da Srbija ostaje posvećena članstvu i da nastavlja rad na obavezama bez obzira na unutrašnju političku neizvesnost.

Da li reforme prate najave?

Slika koju nudi civilni sektor znatno je opreznija. Organizacije koje prate izborne uslove tvrde da od desetina preporuka ODIHR do sada nije usvojena nijedna, da izbor novog Saveta REM nije okončan i da revizija biračkog spiska, koju opozicija godinama traži, nije sprovedena. Po toj oceni, razgovor o izbornim uslovima vodi se na istom mestu na kojem je stajao i pre više meseci, dok se kalendar približava novom glasanju.

Razlika u tonu nije samo retorička. Za Brisel su poglavlja 23 i 24 mehanizam preko kojeg meri ozbiljnost kandidata, a prelazna merila u njima ne zatvaraju se izjavama o posvećenosti, već usvojenim i primenjenim zakonima. Kada zvanična strana naglašava nameru, a nezavisne organizacije mere učinak, prostor između te dve slike postaje suština pitanja koliko je evropski put zaista odmakao.

Zašto je tajming važan

Najava ostavke i izbora pomera ovaj razgovor iz tehničke u političku ravan. Izborni uslovi koji se godinama pominju kao nedovršen posao sada postaju merilo po kojem će se ceniti samo glasanje. Ako Savet REM ne bude izabran po jasnoj proceduri, a izborni zakoni ostanu neusklađeni sa preporukama ODIHR, naredna kampanja vodiće se po pravilima koja Brisel već smatra problematičnim.

Za Uniju, koja kroz Plan rasta vezuje novac za reforme, ovo je trenutak provere da li su obećanja iz Operativnog tima praćena delima. Za domaće građane, pitanje je konkretnije: hoće li se na sledećim izborima glasati pod uslovima koji su godinama označeni kao nepravični, ili će barem deo preporuka biti ispunjen pre nego što kampanja počne.

Posvećeno se na papiru ne razlikuje mnogo od godine u godinu. Razlika će se videti u tome da li će, ovog puta, između sastanka sa Kopmanom i prvog dana kampanje biti usvojen makar jedan od zakona koje Brisel i ODIHR traže. Mislite li da će izborni uslovi biti promenjeni pre nego što se raspiše glasanje, ili nas čeka još jedan ciklus uz iste primedbe?