Brnabić o odluci REM-a protiv Informera i Prve

Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine i vršiteljka dužnosti predsednice Republike, održala je 4. novembra 2026. vanrednu konferenciju za novinare u Skupštini Srbije, posle sednice Saveta REM-a na kojoj su kažnjeni TV Informer i TV Prva. Ocenila je da je tom odlukom ukinuta sloboda informisanja i da je time, po njenom mišljenju, zvanično počela diktatura Studentske liste.

Savet REM-a zabranio je Informeru da sedam dana emituje emisiju „Prve info”. TV Prva, prema pisanju Bete i N1, ne sme jedan dan da emituje Vesti, a pet dana Jutarnji program. Konferencija je usledila posle skupa podrške Informeru ispred REM-a, o kojem smo ranije pisali kada su se tamo našli Brnabić i Vučević.

Šta je Brnabić poručila o odluci REM-a?

O Studentskoj listi je rekla: „Pokazali su kako se odnose prema medijima koji im se nisu priklonili, ili to nisu uradili dovoljno brzo.” Odluku regulatora je ocenila rečima: „REM je ukinuo instituciju pokazujući servilnost.”

Prema njenim rečima, Informer je praktično ugašen, a najgledanija je televizija zato što slobodno govori. Dan je opisala ovako:

„Ostaće ovo kao najcrni dan u istoriji Srbije. Studentska lista sprovodi lov na veštice.”

Najavila je i otpor: „Mi ćemo se još hrabrije protiviti plenumaškim komesarima.” U izjavama koje navodimo nema odgovora Studentske liste ni Saveta REM-a.

Šta je rekla o Studentskoj listi?

Brnabić je komentarisala i konferenciju Studentske liste, održanu ranije istog dana. Po njenoj oceni, oni nisu pokazali plan ni za jednu oblast, a dodala je „nek nam je Bog u pomoći”. Tvrdi da Studentska lista ne preuzima odgovornost ni za finansije ni za energetiku, nego da je preuzela policiju, tužilaštvo i sudove, kako bi, kako kaže, sprovodila teror. Navela je i da kriminalne grupe po Srbiji sada reketiraju privrednike i zastrašuju građane.

Zašto je pomenula Marka Pavlovića?

Na konferenciji je komentarisala i aboliciju Marka Pavlovića, optuženog za pokušaj teškog ubistva studentkinje Sonje Ponjavić. Rekla je da poštuje ustavno ovlašćenje doskorašnjeg šefa države Aleksandra Vučića da ga abolira. Vučić je, kako je kazala, „kao predsednik imao pravo da donese takvu odluku”.

Pavlović je, prema optužbi, 16. januara prošle godine automobilom u punoj brzini prošao preko trotoara kroz gužvu i udario Ponjavić, koja je nekoliko metara bila nošena na krovu vozila dok nije pala na asfalt. Suđenje je stiglo do završnih reči, a izricanje presude bilo je zakazano za 6. novembar.

Brnabić je dodala da joj „teže pada što je abolirao ljude koji su pripremali terorističke akcije, planirali krvoproliće, pokušavali da izmanipulišu ljude koji su dolazili na studentski protest 15. marta”. Prema njenom prenosu, Vučić ih je abolirao uz obrazloženje: „Mladi su, shvatiće valjda svoju grešku, ne mogu da uništavam njihove živote.” Požalila se i da je novinari o tome ne pitaju, nego samo o Pavloviću.

Šta odgovara Katarina Golubović iz YUCOM-a?

Pravnica Katarina Golubović rekla je za N1 da joj je jasno u čemu je stvar: „Očigledno je da Ani Brnabić smeta što su institucije konačno počele da rade svoj posao.” Govor Brnabićeve ocenila je kao politički i dodala da spada u nedozvoljen politički govor, jer ona još vrši javnu funkciju:

„Što jeste bio zahtev građana. I sve ovo se može samo okarakterisati kao jedan politički govor… Ovo spada trenutno i u nedozvoljen politički govor, s obzirom da još uvek vrši određenu funkciju, gde komentariše zapravo odluke jednog nezavisnog tela.”

Golubović je govorila uveče u emisiji „Dan uživo” na TV N1. Kod pomilovanja je, kaže, ključno pitanje kako odložiti njihovo izvršenje. Po njenoj proceni, Ustavni sud bi mogao, ako mu se uputi zahtev, da donese privremenu meru i zaustavi izvršenje odluka, pre nego što nadležne institucije donesu rešenje o obustavi postupka. Tužilaštvo za organizovani kriminal, navela je, moglo bi da ispita da li je bilo zloupotrebe službenog položaja ili prekoračenja ovlašćenja.

Podsetila je da je Zakon o pomilovanju donet 1995. godine i da, kako kaže, ne postoje kriterijumi za korišćenje tog instituta ni transparentnost postupka. Navela je da ni odluka ni predlog Ministarstva pravde još nisu viđeni, kao i da je Ministarstvo ranije, čak i na nalog Upravnog suda, odbijalo da dostavi dokumenta na osnovu kojih su prethodni postupci pokrenuti.