Racak II: Priština uhapsila petoro Srba na Kosovu
Tzv. kosovska policija privela je petoro Srba u Štrpcu i Gnjilanu u predmetu Racak II, 27 godina posle događaja iz januara 1999. Beograd akciju ocenjuje kao politički progon.
- Tzv. kosovska policija uhapsila je petoro Srba u opštinama Štrpce i Gnjilane u predmetu poznatom kao Racak II.
- Hapšenja dolaze 27 godina posle događaja iz januara 1999, koji ostaje sporan između Beograda i Prištine.
- Specijalno tužilaštvo u Prištini tvrdi da je pronašlo oružje, uniforme i 43 metka raznih kalibara.
- Kancelarija Vlade Srbije za KiM i Srpska lista akciju ocenjuju kao politički progon i odmazdu.
Tzv. kosovska policija privela je u nedelju, 14. juna, petoro Srba u opštinama Štrpce i Gnjilane, u predmetu koji prištinsko pravosuđe vodi pod imenom Racak II. Hapšenja su, prema dostupnim navodima, izvršena u selima Vica, Berevce i Gotovuša na štrpačkoj teritoriji, kao i u selu Poneš kod Gnjilana. Uhapšeni se vode pod inicijalima N.P, S.J, B.P, S.M. i S.S, a tužioci ih opisuju kao bivše pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.
Reč je o slučaju koji se vezuje za događaj iz januara 1999. godine, dakle za period koji prethodi dolasku međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju. Specijalno tužilaštvo u Prištini tvrdi da posle više od dve i po decenije raspolaže dokazima protiv privedenih. U saopštenjima koja su preneli mediji navodi se da su pri pretresima pronađeni oružje, uniforme, lisice, 43 metka raznih kalibara, gas-maske, dve video-trake, registarske tablice i kamera. Te navode, za sada, potvrđuje samo prištinska strana.
Šta tvrde dve strane?
Beogradska reakcija usledila je istog dana. Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju ocenila je akciju kao nastavak politike terora i odmazde prema srpskom stanovništvu na jugu pokrajine. Iz Kancelarije poručuju da hapšenja, koja se dešavaju u talasima i bez prethodne najave, imaju za cilj da dodatno isele Srbe iz sredina u kojima i danas čine većinu ili značajan deo populacije.
Srpska lista je u svom reagovanju otišla korak dalje. Iz te stranke navode da uhapšeni godinama žive na Kosovu i Metohiji, da podižu porodice i da nemaju nijedan razlog da beže ili da se kriju, što, po njihovoj oceni, govori protiv teze o opasnim počiniocima koji izbegavaju pravdu. Po našim saznanjima, advokati privedenih najavljuju osporavanje osnova za pritvor.
Prištinska strana, sa druge strane, slučaj predstavlja kao redovan rad pravosuđa i istragu ratnog zločina koja nema veze sa etničkom pripadnošću osumnjičenih. Specijalno tužilaštvo insistira na tome da je reč o dokazima prikupljenim tokom dužeg perioda, a ne o naprasnoj akciji. Između te dve slike, političke odmazde i pravosudnog postupka, kreće se ceo spor, i upravo zato je teško razdvojiti pravnu od političke dimenzije ovog predmeta.
Zašto baš sada, 27 godina kasnije?
Pitanje koje se nameće jeste vreme. Racak je tema koja se u srpsko-albanskim odnosima otvara periodično, najčešće u trenucima kada je dijalog Beograda i Prištine u zastoju ili pred novim krugom razgovora. Otvaranje predmeta Racak II posle 27 godina, u sredinama sa srpskom većinom kakve su štrpački kraj i okolina Gnjilana, neizbežno se čita i kroz tu prizmu.
Za sada nema zvanične reakcije visokih predstavnika međunarodne zajednice, niti potvrde da su privedeni imali pristup braniocu od prvog časa. Beograd je najavio da će slučaj pokrenuti kroz diplomatske kanale i pred međunarodnim partnerima. Da li će Racak II ostati pravosudni postupak ili će prerasti u novu tačku spora u ionako krhkom dijalogu, pokazaće naredni dani. A vi, kako čitate ovaj potez Prištine, kao rad institucija ili kao politički pritisak na preostale Srbe na Kosovu i Metohiji?
