Pritvor petorici Srba u slučaju Račak, suđenje 20. jula

Odluka koju je Osnovni sud u Prištini doneo ovih dana tiče se Beograda neposrednije nego što se na prvi pogled čini, jer su svi koje pritvor obuhvata srpski državljani, a predmet o kojem je reč spada u najosetljivije tačke odnosa Srbije i Prištine. Sud je petorici Srba, osumnjičenih da su kao bivši pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije učestvovali u navodnom ratnom zločinu u selu Račak, odredio pritvor u trajanju do mesec dana, od 14. juna do 14. jula, uz obrazloženje da postoji realna opasnost od bekstva. Kao razlog te ocene sud navodi činjenicu da su svi osumnjičeni državljani Srbije, što po stanovištu prištinskog pravosuđa povećava rizik da bi mogli da napuste teritoriju nad kojom institucije u Prištini imaju nadležnost.

Pritvor je tek prvi korak u postupku koji se najavljuje kao obiman. Početak suđenja dvadesetorici optuženih u predmetu Račak zakazan je za 20. jul, čime taj proces ulazi u fazu koja će, sudeći po broju optuženih i prirodi navoda, trajati mesecima i biti praćena pažljivo i u Prištini i u Beogradu. Reč je o događaju iz januara 1999, kada su u selu Račak pronađena tela koja su tadašnja međunarodna misija i deo zapadnih kancelarija označili kao žrtve masakra, dok je srpska strana od početka osporavala tu kvalifikaciju i govorila o sukobu sa naoružanim pripadnicima takozvane Oslobodilačke vojske Kosova.

Zašto Beograd slučaj vidi kao politički motivisan?

Iz Beograda i iz dela srpske zajednice na Kosovu i Metohiji ovaj postupak ocenjuje se kao politički motivisan, a ne kao rezultat novih i nezavisno utvrđenih dokaza. Glavni argument te ocene je pravne prirode i teško ga je zaobići: Haški tribunal, institucija koja je dve decenije imala primat u procesuiranju ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije, Račak je u jednom trenutku povukao iz optužnice protiv zvaničnika Savezne Republike Jugoslavije i Srbije. Kada najviša međunarodna sudska instanca za taj period odustane od pojedinačne tačke, otvaranje istog predmeta pred sudom u Prištini, gotovo tri decenije kasnije, neminovno postavlja pitanje na osnovu čega se postupak pokreće i koji su to dokazi koji ranije nisu postojali.

Prištinsko pravosuđe, sa druge strane, na ovaj postupak gleda kao na deo svoje nadležnosti nad zločinima počinjenim na teritoriji Kosova i kao na obavezu prema porodicama stradalih. Dve čitanja istog događaja, srpsko i albansko, ostaju nepomirena i posle dvadeset sedam godina, a sudnica u Prištini sada postaje mesto na kojem se taj spor formalizuje. Vredi naglasiti da se obe strane pozivaju na pravdu za žrtve, ali polaze od suprotnih premisa o tome šta se u Račku dogodilo i ko za to odgovara.

Šta ovaj proces znači za dijalog Beograda i Prištine?

Tajming postupka teško je odvojiti od šireg konteksta odnosa dve strane, u kojem je dijalog pod okriljem Evropske unije već duže vreme blokiran, a poverenje na istorijskom minimumu. Svako otvaranje predmeta iz devedesetih godina nosi rizik da dodatno optereti ionako krhke kanale komunikacije, posebno kada se tiče pripadnika srpskih bezbednosnih struktura iz tog perioda. Za srpsku zajednicu na severu Kosova, koja je i bez ovog slučaja u stanju trajne nesigurnosti, hapšenja i pritvori sa ovakvim obrazloženjem dodatno produbljuju osećaj da pravosudni sistem u Prištini prema njima ne postupa neutralno.

Naredne tačke u kalendaru su jasne i blizu. Pritvor traje do 14. jula, šest dana kasnije počinje suđenje, a između ta dva datuma očekuju se i reakcije iz Beograda i moguća uključivanja međunarodnih posmatrača. Kako će Brisel, kao posrednik u dijalogu, reagovati na proces koji otvara jednu od najbolnijih tema novije istorije, i da li će se pravosudni postupak pretvoriti u novu prepreku za već zamrznute pregovore?