Vučić iz Tbilisija: Nadomak smo sporazuma sa Gruzijom

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Tbilisiju, tokom popodnevnog obraćanja na prvi dan zvanične posete Gruziji, da je sporazum o slobodnoj trgovini dve zemlje praktično na dohvat ruke. Po njegovim rečima, ostalo je neusaglašeno još dva do tri odsto teksta ugovora, a razlike bi, kako je ocenio, trebalo da budu brzo prevaziđene. Obraćanje je usledilo nekoliko sati posle dolaska delegacije u gruzijsku prestonicu, čime je jutarnja najava posete dobila prvi konkretan sadržaj.

“Ostala su nam još dva ili tri odsto neusaglašenih stvari, verujem da ćemo to brzo rešiti”, naveo je Vučić u Tbilisiju. Predsednik je precizirao i ekonomski okvir koji prati pregovore: robna razmena Srbije i Gruzije prošle godine kretala se oko 32 do 33 miliona evra, a cilj posle potpisivanja ugovora postaje znatno ambiciozniji. “Cilj treba da nam bude prvih 100 miliona evra razmene”, poručio je. Reč je o više nego trostrukom uvećanju u odnosu na trenutni nivo trgovine.

Šta donosi dolazak premijera Kobahidzea?

Vučić je najavio i skori dolazak gruzijskog premijera Iraklija Kobahidzea, koji bi, između ostalog, trebalo da posluži potpisivanju sporazuma. Time se završni korak prebacuje na nivo šefova vlada, što je uobičajen format kada se trgovinski ugovor zatvara posle tehničkih usaglašavanja na nižem nivou. Sama poseta predsednika Srbije Gruziji traje od 15. do 17. juna i prva je takve vrste, pa diplomatski okvir nosi i simboličku težinu povrh ekonomskog sadržaja.

Predsednik je tokom obraćanja najavio i skoro otvaranje ambasade Srbije u Tbilisiju, navodeći kao jedan od motiva pomoć srpskim turistima koji sve češće biraju Gruziju kao destinaciju. Diplomatsko predstavništvo na licu mesta menja i kontekst za buduće trgovinske i konzularne odnose, jer ih izmešta iz povremenih kontakata u stalno prisustvo.

Šta sporazum znači za budžet i cene?

Iz Tbilisija je Vučić govorio i o širem ekonomskom trenutku, izvan bilateralnog okvira sa Gruzijom. Naveo je da je cena nafte u jednom danu pala sa 94,5 na 83,5 dolara, ocenjujući da takvo kretanje ostavlja trag na budžet kroz prihode od akciza. Pad cene sirovine na svetskom tržištu kratkoročno smanjuje pritisak na potrošače, ali istovremeno sužava jedan od stabilnih izvora budžetskih prihoda, pa se dve strane te računice ne poklapaju automatski.

Trgovinski sporazum sa Gruzijom, ako bude potpisan u najavljenom roku, uklapa se u logiku diversifikacije tržišta o kojoj Beograd govori već nekoliko izbornih ciklusa. Ulog nije velik u apsolutnim ciframa, ali otvaranje novog tržišta i prateće diplomatsko predstavništvo postavljaju osnovu koju je teško izgraditi naknadno. Pitanje koje ostaje otvoreno tiče se onih poslednjih nekoliko procenata: da li se neusaglašeno odnosi na carinske liste, poljoprivredne kvote ili nešto osetljivije, za sada nije saopšteno. Koliko će, po vašem mišljenju, novo tržište zaista značiti srpskim izvoznicima?