Rojters ističe Vučićev realizam o proširenju EU

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da ne treba očekivati veliko proširenje Evropske unije u narednim godinama, ali da evropski put i dalje ostaje najbolja opcija za Zapadni Balkan. Izjavu je dao 8. jula u Dnevniku Radio-televizije Srbije, u obraćanju u kojem je govorio o pregovaračkim klasterima, odnosima sa Crnom Gorom i pravcima srpske spoljne politike.

Agencija Rojters prenela je tu ocenu i istakla ono što je nazvala Vučićevim realizmom o budućnosti Unije. Poruka nije nova po sadržaju, ali je nova po tome što je predsednik ponovio, pred domaćom i stranom publikom, da članstvo neće doći ni brzo ni lako, i da euforije oko brzih rokova nema.

Šta je Vučić zapravo rekao

Vučić je u Dnevniku naveo da Srbija ostaje opredeljena za evropski put, ali da je pogrešno građanima obećavati čuda. Ne treba, kako je precizirao, očekivati da će u narednim godinama doći do velikog talasa proširenja koji bi obuhvatio više zemalja regiona odjednom. Umesto toga, predsednik je poručio da se posao mora raditi strpljivo, kroz otvaranje i zatvaranje pregovaračkih klastera i poglavlja.

Isti stav predsednik je ranije izneo i na konferenciji predsednika parlamenata zemalja kandidata u Beogradu, gde je govorio o sporom tempu proširenja. Konzistentnost te poruke, iz kuloara do televizijskog studija, pokazuje da nije reč o trenutnom raspoloženju, već o proračunatoj poziciji koja pokušava da izbegne razočaranje kakvo nose neispunjena obećanja.

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić naglasio je da je evropski put jedna od ključnih tačaka spoljne politike Srbije. Time se državni vrh drži linije po kojoj Brisel ostaje strateški cilj, čak i kada su rokovi neizvesni i kada se unutar same Unije vodi rasprava o tome koliko je spremna da primi nove članice.

Zašto realizam umesto obećanja?

Odgovor je delom u samoj Uniji. Proces proširenja godinama je usporen, a nekoliko država članica otvoreno pokazuje uzdržanost prema prijemu novih zemalja pre unutrašnjih reformi. U takvom okruženju, obećavanje skorog članstva bilo bi politički rizično, jer bi svako pomeranje roka delovalo kao poraz. Realizam je, u toj računici, sigurnija valuta od entuzijazma.

Postoji i domaća dimenzija. Za deo javnosti evropski put je merilo ozbiljnosti reformi, dok mu drugi deo prilazi sa skepsom posle godina odlaganja. Poruka da nema čuda pokušava da govori objema stranama istovremeno: onima koji traže napredak daje se pravac, a onima koji sumnjaju daje se priznanje da lak put ne postoji.

Opozicija na sličan pristup obično odgovara tvrdnjom da spori tempo nije samo posledica Brisela, već i nedovoljnog domaćeg rada na vladavini prava. Vlast, sa druge strane, insistira da je opredeljenje jasno i da se poglavlja otvaraju onako kako uslovi dozvoljavaju. Između ta dva čitanja stoji ista činjenica: datum ulaska niko, ni u Beogradu ni u Briselu, ne izgovara.

Ostaje pitanje koje se ne može zaobići. Ako veliko proširenje zaista neće doći uskoro, da li je realizam odgovoran način da se građani pripreme na dug proces, ili se time samo unapred pravda svako dalje odlaganje?