Vučić najavljuje izmene Zakona o visokom obrazovanju

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je u intervjuu za TV Prva, emitovanom 16. juna, da će pre isteka svog mandata izmeniti Zakon o visokom obrazovanju. Cilj izmena, kako je naveo, jeste da se stranim privatnim univerzitetima omogući rad u Srbiji uz delimično finansiranje iz državnog budžeta i sistem stipendija. Predsednik je taj potez predstavio kao priliku za studente slabijeg imovnog stanja, kojima bi, prema njegovim rečima, ovakav model otvorio vrata kvalitetnijeg obrazovanja bez visokih školarina.

Vučić je u istom razgovoru poručio da od te namere neće odustati. “Uradiću to čak i ako me zbog toga streljaju kad pobede na izborima”, izjavio je predsednik, opisujući izmene kao reformu koju smatra neophodnom. Istovremeno je relativizovao prigovore da državni sistem već dobro funkcioniše, pitanjem: “Beogradski univerzitet je među najboljima na svetu, pa zašto onda reforma.”

To nije prvi put da se ovakav predlog nađe na stolu. Vlada je sličnu inicijativu pokrenula u novembru, ali ju je povukla posle oštre reakcije akademske zajednice i najava štrajka. Ponovno otvaranje teme, samo nekoliko meseci kasnije i u jeku studentskog pokreta, vraća u prvi plan istu liniju razdvajanja: kako definisati uslove pod kojima strane ustanove mogu da koriste javni novac.

Šta tačno predlaže vlast, a šta sporna struka?

Suština predloga je u dvostrukom mehanizmu. Strani privatni univerziteti dobili bi mogućnost da otvore programe u Srbiji, a deo troškova pokrivao bi se iz budžeta, uz stipendije namenjene studentima sa manje sredstava. Vlast taj model brani kao širenje izbora i kao način da se zadrže mladi koji bi inače odlazili na studije u inostranstvo.

Akademska zajednica ne odbija ideju paušalno, ali traži da se pravila preciziraju. Rektorka Univerziteta umetnosti Mirjana Nikolić i grupa dekana zatražili su konkretne odgovore na tri pitanja: po kojim kriterijumima bi se strane ustanove akreditovale, na kom jeziku bi se izvodila nastava i kako bi se tačno raspodeljivalo budžetsko finansiranje. Njihova ključna primedba jeste da svi univerziteti, domaći i strani, moraju da prolaze kroz istu akreditacionu proceduru, bez povlašćenih uslova za novopridošle ustanove.

Zašto se reforma otvara baš sada?

Tajming izmena teško je odvojiti od političkog konteksta. Austrijska novinska agencija APA ocenila je da je stvarni cilj predloga slabljenje podrške koju državni univerziteti pružaju studentskom pokretu, a ne prvenstveno proširenje obrazovne ponude. Po toj interpretaciji, ulazak konkurentskih ustanova finansiranih iz budžeta posredno bi pritisnuo postojeće fakultete koji su poslednjih meseci bili stožer protesta.

Vlast takvu motivaciju ne prihvata i insistira na tome da je reč o socijalnoj meri za studente slabijeg imovnog stanja. Između te dve čitanja stoji prazan prostor koji do sada nije popunjen tekstom nacrta zakona, rokovima ni jasnim kriterijumima. Dok se taj prostor ne popuni, debata ostaje na nivou namera, a ne propisa.

Ostaje otvoreno pitanje koje bi svaki čitalac trebalo da postavi pre nego što oformira sud: da li je delimično budžetsko finansiranje stranih privatnih univerziteta korak ka većoj dostupnosti studija ili pritisak na državne fakultete, i kako bi izgledala akreditacija koja bi te dve strane pomirila?