APA: Vučić zakonom o obrazovanju cilja univerzitete
Austrijska nacionalna agencija APA ocenjuje da najavljena izmena Zakona o visokom obrazovanju nije pre svega socijalna mera, nego pokušaj da se slomi otpor državnih univerziteta.
- Austrijska nacionalna agencija APA ocenjuje da Vučić najavljenom izmenom Zakona o visokom obrazovanju otvara ofanzivu protiv studentskog pokreta.
- Prema APA, cilj reforme nije samo bolji pristup studijama, već slamanje otpora državnih univerziteta koji od 2024. godine stoje uz studente.
- Vučić kao zvanični razlog navodi pristup visokom obrazovanju deci iz slabijih društveno-ekonomskih slojeva.
- Konkretne odredbe predloženog zakona još nisu objavljene.
Beogradski univerziteti, koji već godinu i po stoje u središtu najvećeg građanskog talasa u Srbiji, ovog puta dobijaju ocenu izvan domaćeg medijskog kruga. Austrijska nacionalna novinska agencija APA u svojoj analizi tumači najavljenu izmenu Zakona o visokom obrazovanju ne kao socijalnu reformu, nego kao politički potez usmeren protiv ustanova koje od 2024. godine otvoreno podržavaju studentski pokret. Za srpsku javnost to znači da se domaći sukob oko fakulteta sada čita i u kancelarijama stranih agencija, a inostrano tumačenje motiva po pravilu dobija dodatnu težinu u evropskim institucijama koje prate stanje vladavine prava u zemlji kandidatu.
APA prenosi i obrazloženje predsednika Srbije i kritičko čitanje njegove namere, što ovu ocenu čini ozbiljnijom od pukog komentara. Aleksandar Vučić je, govoreći za televiziju Prva, najavio da će učiniti sve kako bi obezbedio parlamentarnu većinu za izmenu zakona. Kao zvanični razlog naveo je omogućavanje pristupa visokom obrazovanju deci iz slabijih društveno-ekonomskih slojeva, cilj koji je teško osporiti na nivou principa. Austrijska agencija, međutim, isti potez smešta u kontekst dugotrajnog sukoba države i autonomnih univerziteta.
Šta tačno tvrdi austrijska agencija?
Suština ocene koju donosi APA jeste razlika između proklamovanog i stvarnog cilja. Reforma se predstavlja kao mera za širi i pravičniji pristup studijama, ali austrijski izveštaj njen pravi domet vidi u slabljenju ustanova koje su poslednjih meseci postale uporišta otpora. Državni univerziteti u Srbiji, pre svih oni u Beogradu, od 2024. godine stoje uz studente, a njihovi organi su u više navrata stali na stranu protesta umesto na stranu vlasti. APA zaključuje da bi zakon, posmatran kroz tu prizmu, mogao da posluži kao poluga za prekrajanje odnosa unutar visokog obrazovanja.
Ono što ovoj analizi daje oprez jeste činjenica da konkretne odredbe predloženog zakona još nisu objavljene. Bez teksta nacrta, i obrazloženje vlasti i kritičko čitanje austrijske agencije ostaju u ravni najave i procene. Upravo zato je važno razlikovati ono što je rečeno za televiziju od onoga što će se naći u zvaničnom predlogu. Tek kada predlog stigne u skupštinsku proceduru, biće moguće proveriti da li su mehanizmi reforme usmereni na pristup studijama ili na upravljačke strukture fakulteta.
Zašto je strana ocena važna za Srbiju?
Za zemlju koja pregovara o članstvu u Evropskoj uniji, način na koji strane agencije tumače unutrašnje poteze nije samo pitanje publiciteta. Evropske institucije svoje izveštaje o napretku grade i na osnovu nezavisnih izvora, a autonomija univerziteta i akademske slobode spadaju u standardne tačke tih procena. Kada austrijska nacionalna agencija najavu zakona poveže sa pritiskom na akademske ustanove, ta ocena lako pronalazi put do onih koji odlučuju o tempu evropske perspektive Srbije.
Domaća rasprava sada dobija dvostruko dno. Na jednoj strani je obećanje šireg pristupa obrazovanju, koje se teško može odbaciti. Na drugoj je sumnja, sada i inostrana, da je reč o instrumentu za discilinovanje univerziteta koji su izašli iz okvira koji im vlast namenjuje. Bez objavljenog teksta zakona, ta dilema ostaje otvorena, a teret dokazivanja je na predlagaču. Da li ćete predloženi zakon, kada konačno bude objavljen, čitati kao meru za jednake šanse ili kao alat za kontrolu fakulteta?
