Istekao rok za status: srpski prosvetari dobijaju dozvole

Rok za sređivanje statusa po kosovskom Zakonu o strancima istekao je 16. juna, a srpskim studentima, profesorima i zdravstvenim radnicima na Kosovu izdaju se privremene boravišne dozvole na period od dvanaest meseci, uz mogućnost produženja. Rešenje, koje uređuje formalni status nekoliko hiljada ljudi zaposlenih u srpskim ustanovama na severu i u enklavama, posredovano je uz učešće izaslanika Evropske unije Petera Sorensena.

Po dogovorenom modelu, deset srpskih gradonačelnika sastavlja spiskove zaposlenih u prosvetnim i zdravstvenim institucijama. Ti spiskovi se obnavljaju na svakih dvanaest meseci, što znači da boravak nije trajno rešen nego se reguliše iz godine u godinu. Pravo na prijavu imali su oni kojima su srpske institucije izdavale dokumenta na osnovu boravka na Kosovu između 10. juna 1999. i 15. marta 2026.

Ovaj period nije izabran nasumično. Reč je o vremenskom okviru koji obuhvata gotovo celu posleratnu istoriju paralelnih srpskih ustanova na Kosovu, od kraja sukoba 1999. do početka ove godine. Time se priznaje da hiljade ljudi godinama rade u sistemu koji Priština formalno ne tretira kao deo svog pravnog poretka.

Šta zapravo donosi dozvola na godinu dana?

Boravišna dozvola na dvanaest meseci, sa obnavljanjem na osnovu spiskova koje sastavljaju gradonačelnici, na prvi pogled deluje kao pragmatičan kompromis. Ljudi koji predaju u srpskim školama i rade u srpskim ambulantama dobijaju papir koji im omogućava da legalno borave tamo gde već žive. Bez tog papira preteći je rizik da budu tretirani kao stranci bez uređenog statusa u sopstvenim sredinama.

Problem je u onome što dozvola ne rešava. Priština ne priznaje srpske obrazovne i zdravstvene ustanove kao deo svog sistema. Boravišna dozvola legalizuje osobu, ali ne i instituciju u kojoj ta osoba radi. Profesor dobija pravo da boravi, ali fakultet u kome predaje ostaje izvan kosovskog pravnog okvira. Zdravstveni radnik dobija dozvolu, ali ambulanta u kojoj radi nema priznat status.

Kritičari upozoravaju upravo na tu asimetriju. Po njihovoj oceni, primena Zakona o strancima dugoročno preti opstanku celokupnog srpskog sistema obrazovanja i zdravstva na Kosovu, jer svako obnavljanje statusa zavisi od političke volje i od spiskova koji se moraju iznova praviti. Ono što je danas dogovor, za dvanaest meseci postaje predmet novog pregovaranja.

Privremenost kao trajno stanje

Period od 10. juna 1999. do 15. marta 2026. nije samo administrativna odrednica. On opisuje gotovo tri decenije u kojima su srpske institucije na Kosovu funkcionisale u stalnoj neizvesnosti, bez jasnog mesta u pravnom poretku. Rešenje izgovoreno kao privremeno, sa rokom od godinu dana, ima sklonost da postane trajni okvir, jer se odlaže suštinsko pitanje statusa ustanova.

Učešće Petera Sorensena pokazuje da Brisel ostaje uključen u operativne aspekte svakodnevnog života na severu Kosova, čak i kada širi dijalog Beograda i Prištine stoji. Tehnička rešenja ovog tipa drže sistem u funkciji, ali ne menjaju njegovu osnovu. Zaposleni u srpskim ustanovama dobijaju godinu dana sigurnosti, dok institucije u kojima rade ostaju u sivoj zoni.

Otvoreno ostaje pitanje šta se dešava za dvanaest meseci. Da li će obnavljanje dozvola postati rutinski upravni postupak ili svaki novi rok znači novo pregovaranje pod pritiskom. A vama, čitaocima, postavljamo pitanje: može li sistem koji se obnavlja iz godine u godinu da pruži stvarnu sigurnost ljudima koji u njemu rade?