Đurić: Delovanje Prištine u međunarodnoj areni zaustavljeno
Šef srpske diplomatije Marko Đurić ocenio je da je Priština pod ozbiljnim međunarodnim merama i da je njeno delovanje na svetskoj sceni gotovo potpuno zaustavljeno.
- Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je 20. juna da je delovanje Prištine u međunarodnoj areni gotovo potpuno zaustavljeno.
- Tvrdi da je Albin Kurti godinama bio pod nekom vrstom mera Evropske unije, a da je Vašington suspendovao strateški dijalog.
- Skor priznanja Kosova u poslednjih 10 godina, prema Đuriću, nije povoljan za Prištinu.
- Beograd ističe posvećenost principima Povelje UN: teritorijalnom integritetu, suverenitetu i nemešanju.
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić ocenio je u petak, 20. juna, da je delovanje Prištine u međunarodnoj areni gotovo potpuno zaustavljeno, te da privremene institucije u Prištini danas posluju pod ozbiljnim spoljnim ograničenjima. Izjavu je dao kao šef srpske diplomatije, iznoseći zvaničan stav Beograda o stanju na međunarodnoj sceni kada je reč o statusu Kosova i Metohije. Poruka je upućena u trenutku kada Beograd procenjuje da se odnos snaga na diplomatskom planu pomerio u njegovu korist.
Đurić je tvrdio da je premijer privremenih institucija u Prištini Albin Kurti godinama bio pod nekom vrstom mera Evropske unije, da je Vašington suspendovao strateški dijalog sa Prištinom i da skor priznanja takozvane nezavisnosti Kosova u poslednjih deset godina nije povoljan za Prištinu. Po njegovim rečima, niz povlačenja priznanja i izostanak novih predstavljaju merljiv pokazatelj da se kampanja za međunarodnu afirmaciju Prištine zaustavila. Uporedo s tim, naveo je posvećenost Srbije principima Povelje Ujedinjenih nacija, pre svega teritorijalnom integritetu, suverenitetu i nemešanju u unutrašnje stvari država.
Šta stoji iza ocene srpske diplomatije?
Beograd već duže gradi argument da Priština gubi diplomatsku inicijativu, i ova izjava se uklapa u taj okvir. Đurić je merio uspeh kroz dve veličine: skor priznanja i pristup ključnim sagovornicima na Zapadu. Kada tvrdi da je strateški dijalog sa Vašingtonom suspendovan i da je Kurti pod merama Brisela, on zapravo opisuje suženje manevarskog prostora prištinskih institucija u dvema prestonicama koje su godinama bile njihov glavni oslonac.
Drugu stranu te slike ministar nije prećutao. Naveo je da Kurti, uprkos ograničenjima, na terenu ostvaruje napredak silom, čime je priznao da se diplomatsko zaustavljanje ne preslikava automatski na situaciju na severu Kosova i Metohije. To je važna ograda. Jedno je odsustvo novih priznanja i hladan prijem u međunarodnim institucijama, a drugo je stvarna kontrola na terenu, gde Beograd godinama upozorava na jednostrane poteze prištinskih vlasti prema srpskoj zajednici.
Kako će se meriti ko je u pravu?
Procena srpske diplomatije počiva na proverljivim pokazateljima, i upravo zato je podložna proveri. Broj država koje priznaju ili povlače priznanje, status dijaloga sa Sjedinjenim Državama, članstva u međunarodnim telima, sve su to brojke koje se mogu pratiti iz meseca u mesec. Ako se Đurićeva ocena pokaže tačnom, izostanak novih priznanja i zamrznuti kanali komunikacije biće vidljivi i bez tumačenja. Ako se pokaže preteranom, prva nova priznanja ili obnova strateškog dijaloga to će brzo demantovati.
Za sada, Beograd nudi sliku u kojoj je Priština na diplomatskom planu u defanzivi, dok na terenu ostaje, po oceni ministra, agresivna. Ta dvojnost je suština cele izjave: zaustavljena u svetu, ali aktivna kod kuće. Pitanje koje ostaje otvoreno glasi, koliko dugo se jedna strana može oslanjati na poteze na terenu ako joj se vrata u svetskim prestonicama, kako tvrdi srpska diplomatija, polako zatvaraju?
