Obilić najavio albansku komemoraciju na Gazimestanu za Vidovdan

Uoči Vidovdana, kosovska opština Obilić najavila je obeležavanje godišnjice Kosovske bitke pod nazivom komemoracija na Gazimestanu. Najavu je dao gradonačelnik te opštine, izabran sa liste pokreta Samoopredeljenje, a obeležavanje je predviđeno za sam praznik, 28. juna, na lokaciji spomenika na Kosovu polju. Srpski stručnjaci ocenili su potez kao pokušaj prisvajanja Kosovskog boja i pozvali državu da reaguje pre nego što praznik dobije novo, suprotno značenje.

Spor se vodi oko simbola koji je vekovima u jezgru srpskog kolektivnog pamćenja. Gazimestan je podignut kao mesto sećanja na bitku iz 1389. godine, a Vidovdan se na njemu obeležava liturgijom, polaganjem venaca i okupljanjem vernika i izaslanstava. Najava da će lokalna albanska samouprava sada na istom mestu organizovati sopstvenu komemoraciju otvara pitanje ko ima pravo da definiše smisao tog datuma i tog prostora.

Zašto stručnjaci traže zaštitu u UNESKO-u?

Predlog koji su pojedini srpski stručnjaci izneli jeste da Srbija pokrene postupak upisa Vidovdana na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa UNESKO-a. Argument je presedan: krsna slava upisana je na tu listu 2014. godine, čime je dobila međunarodno priznat status srpske tradicije. Sličan korak za Vidovdan, smatraju, dao bi prazniku pravnu i kulturnu zaštitu koju lokalne odluke u Prištini ne bi mogle da ospore.

Postupak nije ni brz ni jednostavan. Nominacija pred UNESKO-om zahteva dokumentaciju, stručno obrazloženje i saglasnost nadležnih državnih tela, a sama odluka donosi se na godišnjim zasedanjima međuvladinog komiteta. Pitanje je i kako bi se takva nominacija odnosila prema činjenici da se spomenik fizički nalazi na teritoriji pod upravom Prištine, što unosi politički sloj u inače kulturnu proceduru.

U pozadini najave stoji i bezbednosni kontekst koji se ponavlja iz godine u godinu. Tokom proslava Vidovdana kosovska policija redovno zabranjuje srpske zastave i patriotske pesme, a bilo je i privođenja okupljenih. Kancelarija za Kosovo i Metohiju upozoravala je više puta na etnički motivisane incidente protiv Srba na Gazimestanu, navodeći ih kao dokaz da pristup spomeniku za srpske vernike nije zagarantovan.

Šta najava menja na terenu?

Najava komemoracije menja prirstup prostoru utoliko što po prvi put institucija lokalne albanske samouprave preuzima inicijativu na lokaciji koja je do sada bila vezana isključivo za srpsko obeležavanje. Time se simbolički teret prebacuje sa pitanja pristupa na pitanje vlasništva nad značenjem, što je suštinski teža tema od redovnih bezbednosnih ograničenja.

Zvanični Beograd za sada nije izneo detaljan odgovor na samu najavu, dok stručna javnost insistira da reakcija ne sme da se svede na izjave za taj dan. Ostaje da se vidi da li će predlog o UNESKO zaštiti dobiti institucionalnu formu i da li će obeležavanje 28. juna proteći bez incidenata. Ako dve zajednice na istom mestu obeležavaju isti datum sa suprotnim značenjem, ko će i po kojim pravilima odlučivati čije sećanje tu ima prvenstvo?