Mehanizacija je po treći put ušla u zonu Visokih Dečana

Građevinska mehanizacija ponovo radi u zaštićenoj zoni Visokih Dečana. Posao se izvodi na postojećoj trasi puta oko dva kilometra zapadno od manastirskog kompleksa, unutar Specijalne zaštitne zone koju je uspostavio poseban zakon. Kamioni na deonicu dovoze drobljeni kamen i istovaraju ga, dok grejder građevinske kompanije Lika materijal razastire i ravna kolovoz.

Eparhija raško-prizrenska saopštila je 29. jula da o radovima nije bila prethodno obaveštena, da joj nije dostavljena projektna dokumentacija ni obrazloženje njihove svrhe i da saglasnost Srpske pravoslavne crkve nije zatražena. Lika izvodi radove na više putnih deonica na Kosovu. Trasa na kojoj je zatečena vezana je za projekat tranzitnog puta Dečani, Plav, koji je i ranije bio predmet spora.

Monasi manastira izašli su na mesto radova i o zatečenom stanju obavestili Eparhiju.

„Monasi manastira Visoki Dečani obišli su mesto izvođenja radova. Na licu mesta uočeni su teški kamioni koji dopremaju veće količine drobljenog kamena, kao i građevinska mehanizacija koja materijal raspoređuje i ravna duž postojeće trase“, navodi se u saopštenju Eparhije.

Iz Eparhije ocenjuju da obim posla prevazilazi uobičajeno održavanje puta i da ima karakter rekonstrukcije, odnosno unapređenja putne infrastrukture u zaštićenom području.

Zašto je put kroz zonu sporan?

Zaštitu manastira uređuje Zakon br. 03/L-039 o specijalnim zaštitnim zonama. Članom 7 zona oko Visokih Dečana je i ustanovljena, član 5 zabranjuje izgradnju tranzitnih puteva kroz ruralne zaštitne zone, a član 6 radove na izgradnji i rekonstrukciji puteva svrstava u ograničene aktivnosti za koje nadležni organi moraju prethodno zatražiti saglasnost Crkve.

Eparhija zato navodi da je pravni položaj isti bez obzira na to kako se radovi formalno predstave. Ako je cilj nastavak tranzitne trase Dečani, Plav kroz zonu, reč je o aktivnosti koju zakon zabranjuje. Ako se posao predstavi kao popravka postojećeg lokalnog puta, obaveza prethodne konsultacije i saglasnosti ostaje.

Treći put od 2018. godine

Radovi na istoj ili povezanoj trasi započinjani su 2018. i 2020. godine i oba puta su obustavljeni posle reakcije međunarodnih predstavnika. U novembru 2020. u Savetu za sprovođenje i nadgledanje dogovoreno je da se međunarodna obilaznica gradi izvan Specijalne zaštitne zone, uz strogo ograničeno uređenje lokalnog puta unutar nje.

Taj dogovor potpisala su dva kosovska ministra i gradonačelnik Dečana, uz garancije i potpise tadašnjih šefova kancelarija Evropske unije i OEBS-a. Eparhija navodi da se ne poštuje šest godina i da nije dao ovlašćenje ni za jednostrane radove ni za postepeno pretvaranje lokalnog puta u zabranjenu tranzitnu saobraćajnicu.

Manastir Visoki Dečani upisan je na UNESCO listu svetske baštine i jedini je objekat Srpske pravoslavne crkve na Kosovu koji od kraja sukoba 1999. godine ima stalno obezbeđenje pripadnika KFOR-a. Eparhija očekuje da Kosovska policija utvrdi ko je naručio i odobrio radove i da oni budu obustavljeni, a od Evropske unije, OEBS-a i KFOR-a traži da slučaj uzmu u ozbiljno razmatranje.

„Eparhija raško-prizrenska ostaje opredeljena za miran i konstruktivan dijalog, ali ističe da se posebna pravna zaštita manastira ne sme svesti na formalnu deklaraciju. Ona mora biti dosledno primenjivana u praksi, bez izuzetaka i bez jednostranih tumačenja, jer se samo tako mogu sačuvati vladavina prava, međusobno poverenje i mir“, zaključuje se u saopštenju.

Savet za sprovođenje i nadgledanje, u kojem pored dva kosovska ministra i mitropolita Teodosija sede i šefovi misija Evropske unije i OEBS-a na Kosovu i Metohiji, jedino je telo pred kojim se ovakav spor po zakonu rešava. Od novembra 2020. do danas kroz taj mehanizam nije prošlo rešenje koje je izdržalo na terenu, a mehanizacija je u zoni po treći put u osam godina.