Dodik za rusku agenciju: Srpska želi rusku pobedu u Ukrajini

Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik izjavio je za rusku agenciju RIA Novosti da Republika Srpska želi pobedu Rusije u vojnoj operaciji u Ukrajini i da tu operaciju smatra opravdanom. Izjavu je dao u intervjuu objavljenom 9. jula, a poruka dodatno zaoštrava ionako napet odnos Banjaluke sa zapadnim prestonicama.

Dodik je otišao korak dalje od uobičajene retorike o vojnoj neutralnosti kakvu formalno zastupaju i Beograd i Sarajevo. Umesto uzdržanog stava, otvoreno je stao na jednu stranu rata, i to onu koju najveći deo Evropske unije tretira kao agresora. Za entitetskog lidera koji već nosi sankcije Vašingtona i Londona, to nije usputna rečenica nego promišljen signal.

Zašto Banjaluka poteže paralelu sa 1999. godinom?

U središtu Dodikovog argumenta stoji poređenje. Ukrajinski napad na Starobeljsk on je izjednačio sa NATO bombardovanjem Republike Srpske 1995. i Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine. Logika je jasna: ako Zapad tada nije bio kažnjen za bombe nad srpskim gradovima, onda, po Dodiku, nema moralno pravo da danas Rusiju proglašava jedinim krivcem.

Reč je o dobro poznatom retoričkom potezu. Poređenje sa 1999. godinom u srpskom političkom prostoru funkcioniše kao emotivni okidač, jer priziva sećanje na 78 dana vazdušne kampanje i civilne žrtve. Dodik ga koristi da rat u Ukrajini prevede na jezik koji domaća publika odmah prepoznaje, i da svaku osudu Moskve predstavi kao licemerje. Kritikovao je, kako je precizirao, dvostruke aršine Zapada koji ukrajinski udar ne osuđuje kao ratni zločin, dok istovremeno insistira na odgovornosti Rusije.

Ostaje pitanje koliko takva paralela izdrži hladnu proveru. Kontekst 1999. i kontekst 2022. razlikuju se po akterima, povodu i međunarodnom mandatu, ali u političkoj komunikaciji preciznost retko pobeđuje snažnu sliku. Dodiku slika i jeste cilj, ne pravna analiza.

Poruka Moskvi, račun na naplatu na Zapadu

Drugi sloj intervjua okrenut je direktno ka Kremlju. Dodik je poručio da su Srbi ostali jedini iskreni i važan prijatelj Ruske Federacije u ovom delu Evrope, i to, kako je naveo, u vreme rusofobije na kontinentu. Time se predstavlja kao pouzdan partner Moskve u trenutku kada Rusija na Balkanu ima sve manje otvorenih saveznika.

Za Banjaluku ovakav nastup ima dvostruku funkciju. Prema Moskvi, on učvršćuje sliku lojalnog sagovornika koji ne beži od javne podrške ni pod pritiskom sankcija. Prema domaćoj publici, on Dodika pozicionira kao lidera koji se ne povija pred Briselom i Vašingtonom. Cena je, međutim, dalja izolacija u odnosu na zapadne partnere od kojih Bosna i Hercegovina i dalje zavisi u pogledu evropskog puta i finansijske podrške.

Dodik je otišao i do prognoze. Predvideo je da će jedinstvo Evrope pući čim u Ukrajini nastupi mir, računajući da će se, kada oružje utihne, razlike unutar Unije oko odnosa sa Rusijom ponovo otvoriti. Da li je reč o proceni ili o želji, pokazaće tek dan kada rat stvarno stane.

Beograd zvanično ostaje pri politici vojne neutralnosti i nije se oglasio povodom ovih izjava, pa se Dodikov glas za sada čuje kao samostalan potez iz Banjaluke, a ne kao usaglašena poruka svih srpskih centara moći. Šta mislite, koliko će ovakav otvoreni stav koštati Republiku Srpsku u odnosima sa Zapadom?