Slučaj Senjak: optužnica protiv Vukovića, Milić zaobiđen

Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je 10. jula optužnicu protiv Saše Vukovića zbog osnovane sumnje da je 12. maja ove godine u restoranu 27 na Senjaku lišio života Aleksandra Nešovića. Vuković se tereti za teško ubistvo u sticaju sa nedozvoljenom proizvodnjom, držanjem i nošenjem oružja i eksplozivnih materija, čime je nakon dva meseca istrage formalizovan glavni sumnjičeni u jednom od najosetljivijih predmeta ove godine.

Optužnica ne obuhvata samo Vukovića. Uz njega je označeno još pet osoba, uključujući vlasnika restorana, kojima se stavlja na teret pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela i prikrivanje dokaza. Prema navodima tužilaštva, oni su Vukoviću pomagali da izbegne otkrivanje, prikrivajući tragove sa mesta na kome je Nešović poslednji put viđen.

Ko je ostao van optužnice

Ono što je predmet učinilo politički zapaljivim nije ono što je u optužnici, nego ono čega u njoj nema. Iz akta je izostavljen Veselin Milić, bivši načelnik beogradske policije, kao i tri pripadnika Jedinice za zaštitu, protiv kojih su optužbe odbačene još 3. juna. Za jedan deo javnosti, to je ključni obrt: čovek čije se ime mesecima povezivalo sa događajima oko restorana na Senjaku ostao je izvan dometa tužilaštva.

Tužilaštvo je svoju odluku obrazložilo činjeničnim razlozima. Iz Višeg javnog tužilaštva naveli su da nema dokaza da je Milić uopšte razgovarao sa Nešovićem, kao ni da je bio u restoranu u trenutku kada je Nešović ubijen. Time je i deo ranijih sumnji, koje su se ticale ometanja istrage, formalno odbačen.

Opozicija i deo pravne javnosti u tome vide selektivnost. Oni podsećaju da je slučaj već doveo do pada šefa srpske policije i da se ime Veselina Milića povezuje sa više spornih predmeta, pa smatraju da izostavljanje bivšeg načelnika predstavlja politički zaklon, a ne rezultat urednog dokaznog postupka. Sa druge strane, iz vlasti i tužilaštva poručuju da optužnica prati dokaze, a ne pritisak javnosti, i da se odgovornost utvrđuje pred sudom, a ne u medijskim rekonstrukcijama.

Da li optužnica zatvara ili otvara pitanja?

Podizanje optužnice obično je trenutak u kome se magla oko jednog slučaja razilazi. Ovde je efekat suprotan. Formalni akt je precizan prema Vukoviću i petorici saoptuženih, ali oko Milićevog imena ostavlja prostor koji će opozicija nastaviti da popunjava svojim tumačenjima, a vlast svojim. Sledeći korak je na sudu, koji tek treba da potvrdi optužnicu i zakaže glavni pretres.

Za sada je jasno samo ko je pred sudom, a ne i da li je istraga išla do kraja. Predmet koji je počeo kao krivična stvar odavno je postao politička tema, i teško da će presuda, kad god stigne, sama po sebi utišati spor oko toga ko je i zašto ostao van optužnice. Verujete li da će sudski postupak dati odgovor na pitanje koje tužilaštvo za sada izbegava?