Podgorica uvodi 11. jul kao Dan sećanja na Srebrenicu

Vlada Crne Gore ove nedelje razmatra predlog da se 11. jul zvanično proglasi Danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Inicijativu je pripremio resor ministra za ljudska i manjinska prava Fatmira Đeke, a odluka bi, ako prođe, sprovela odredbu Rezolucije o Srebrenici koju je Skupština Crne Gore usvojila 2021. godine. Reakcije iz Srbije stigle su gotovo istog časa, i bile su oštre.

Reč je o koraku koji formalno ne donosi ništa novo u pravnom smislu, jer rezolucija postoji već pet godina, ali politički signalizuje mnogo. Podgorica bira da ono što je do sada bilo deklarativno pretoči u kalendar državnog sećanja, a taj potez se u Beogradu čita kao poruka, a ne kao administrativna formalnost.

Zašto Beograd potez vidi kao pritisak na Srbe?

Iz Srbije su reakcije bile brze i nedvosmislene. Deo zvaničnika i komentatora ocenio je da je reč o manipulaciji temom Srebrenice i o pritisku na srpski narod, a u pojedinim izjavama potez je opisan i kao nov nož u leđa. Argument je poznat i predvidljiv: da se bolna i neosporno teška tema instrumentalizuje za dnevnu politiku i za dodatno zaoštravanje odnosa na relaciji Beograd-Podgorica.

Kontekst tu igra presudnu ulogu. Odnosi dve države već su zahlađeni, do te mere da su na snazi uzajamne zabrane ulaska za pojedine novinare i zvaničnike. U takvoj atmosferi svaka odluka koja dotiče simboliku dobija dodatnu težinu, a prostora za smireno tumačenje ostaje malo. Ono što bi u normalnijim okolnostima bilo predmet stručne i istorijske rasprave, sada postaje povod za novu razmenu optužbi.

Treba, radi balansa, navesti i drugu stranu argumenta. Za deo crnogorske javnosti i za predlagače, obeležavanje 11. jula nije usmereno protiv Srbije kao države niti protiv građana srpske nacionalnosti, već je čin poštovanja prema žrtvama i ispunjenje obaveze koju je parlament sam sebi zadao 2021. godine. Da li će ta poruka uopšte biti čujna kroz buku uzajamnih optužbi, drugo je pitanje.

Šta odluka znači za odnose dve države?

U Skupštini Crne Gore povodom godišnjice otvorena je i izložba o Srebrenici, čime je tema dodatno gurnuta u prvi plan političkog trenutka. Ako Vlada usvoji predlog, 11. jul bi ušao u red zvaničnih datuma sećanja, a Podgorica bi time zaokružila politiku koju je najavila još usvajanjem rezolucije.

Za odnose Beograda i Podgorice ishod je gotovo izvestan u kratkom roku: dodatno zahlađenje, nove izjave i verovatno nova runda protesta i demantija. Pitanje je da li obe strane u tome vide krajnji cilj ili samo etapu, jer istorijske teme ove težine retko se zatvaraju političkim odlukama, a mnogo češće ostaju otvorene i posle njih.

Ostaje da se vidi hoće li crnogorska vlada predlog pretvoriti u zvaničnu odluku i kojom dinamikom, kao i da li će Beograd na to odgovoriti samo rečima ili i konkretnim potezima. Da li je, po vašem sudu, moguće razdvojiti obeležavanje žrtava od dnevne politike na Balkanu, ili su te dve stvari na ovim prostorima nerazdvojne?