Otključavanje Ustava približava Crnu Goru Briselu

Vlast i opozicija u Crnoj Gori saglasile su se oko izmena Ustava koje bi trebalo da uklone prepreke na putu zemlje ka Evropskoj uniji, potvrđuje se ovih dana iz Podgorice. Dogovor, u političkim kuloarima nazvan otključavanjem Ustava, tiče se ustavne materije koja godinama koči zatvaranje pojedinih pregovaračkih poglavlja sa Briselom. Postizanje saglasnosti između pozicije i opozicije retkost je u crnogorskom političkom životu, a upravo je izostanak takvog konsenzusa dosad usporavao evropski put jedne od zemalja koje predvode red čekanja.

Suština problema bila je u tome što se ključne ustavne odredbe ne mogu menjati bez široke podrške preko stranačkih linija. Za usvajanje izmena neophodna je dvotrećinska većina, odnosno najmanje 54 glasa u 81-članoj Skupštini Crne Gore, što nijedna vladajuća koalicija ne može da obezbedi sama. Rasprava o promenama pokrenuta je već početkom jula, uz očekivanje stranačkog vrha da će potrebna kvalifikovana većina biti sastavljena.

Zašto je otključavanje Ustava važno za Brisel?

Evropska komisija godinama poručuje Podgorici da napredak u pregovorima zavisi od vladavine prava i funkcionisanja institucija, a deo tih uslova dodiruje upravo ustavnu materiju. Dok pojedine odredbe ostaju zaključane, određena poglavlja ne mogu se privremeno zatvoriti, čime se ritam procesa usporava. Otključavanje, kako ga nazivaju sami akteri, znači da se te odredbe usklađuju sa evropskim standardima i da se uklanja formalna prepreka za dalje korake.

Crna Gora se u proteklom periodu predstavljala kao predvodnik regiona u pristupnim pregovorima, sa ambicijom da članstvo dočeka do kraja decenije. Bez ustavnih izmena, ta ambicija ostajala bi pretežno deklarativna. Dogovor stoga ima i simboličku težinu, jer pokazuje da su suprotstavljene strane, makar oko evropske teme, spremne da odustanu od dnevnopolitičkih računica.

Reakcije i otvorena pitanja

Iz redova vlasti dogovor je predstavljen kao dokaz zrelosti i spremnosti da se nacionalni interes stavi ispred stranačkog. Opozicione partije, sa svoje strane, insistiraju da su izborile garancije da izmene neće biti iskorišćene za jačanje pozicija vladajuće garniture, već isključivo za ispunjavanje evropskih obaveza. Obe strane, ipak, poručuju da je posao tek počeo.

Ostaje da se vidi hoće li se najavljena saglasnost pretvoriti u glasove kada predlog izađe pred poslanike. Dvotrećinska većina zahteva disciplinu i unutar koalicija i unutar opozicionih klubova, a izborni ciklus koji je pred Crnom Gorom mogao bi da iskuša svaki od postignutih dogovora. Tehnički deo teksta izmena, po svemu sudeći, još se usaglašava, pa konačan ishod glasanja nije zagarantovan.

Za građane Crne Gore pitanje je jednostavno koliko će ovaj korak stvarno ubrzati put ka Uniji. Da li je dogovor vlasti i opozicije početak trajnijeg konsenzusa o evropskoj budućnosti, ili tek predah u dugom rivalstvu koji će prvi izborni test staviti na proveru?