Istraga o „zvučnom topu” ostala bez ijednog osumnjičenog

Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je 19. juna istragu zbog sumnje da su organizatori protesta od 15. marta 2025. simulirali dejstvo takozvanog zvučnog topa kako bi za incident okrivili državne organe. Skoro mesec dana kasnije, po pisanju dnevnog lista Danas, u predmetu nema nijednog osumnjičenog, nijedne podignute optužnice, ni novog poziva na razgovor.

Poslednji koga je tužilaštvo pozvalo na informativni razgovor bio je lider pokreta Srbija centar Zdravko Ponoš, koji se odazvao 1. jula. Od tada, po našim saznanjima, niko više nije zvan. Tužilaštvo već desetak dana ne odgovara na pitanja o toku istrage, a tabloidi koji su slučaj mesecima gurali na naslovne strane naprasno su utihnuli. Kontrast između bučnih najava i sadašnje tišine postao je sam po sebi vest.

Kako je slučaj došao do tužilaštva

Teza da je incident sa zvučnim topom bio insceniran nije se rodila u sudnici, nego u političkoj areni. Ministar Darko Glišić ranije je tvrdio da tužilaštvo raspolaže podacima o planu da se lažima izazovu krvavi neredi i obori vlast, navodeći Ponoša kao jednog od aktera. Na toj tvrdnji izgrađena je i medijska kampanja, sa saslušanjima opozicionara i najavama da sledi rasplet.

Raspleta, međutim, za sada nema. Kada se posle skoro mesec dana istraga svede na jedan obavljeni razgovor, bez ijednog formalnog osumnjičenog, otvara se prostor za pitanje da li je pravna procedura pratila političku retoriku ili je zaostala za njom. Ćutanje tužilaštva to pitanje ne zatvara, nego ga produbljuje, jer u ozbiljnom predmetu nadležni obično saopštavaju bar okvir onoga što rade.

Da li je istraga bila spin?

Deo opozicije i nezavisnih medija ceo postupak tumači kao završnu fazu represije i kao spin uoči izbornog ciklusa. Kao ilustraciju navode slučaj vojnog analitičara Aleksandra Radića, koji je napustio Srbiju pošto je jedna televizija 23. juna emitovala snimke njegovog praćenja, na kojima se, kako tvrdi, našla i njegova maloletna ćerka. Radić poručuje da je priča o zvučnom topu paravan za progon zbog njegove kritike Vojnobezbednosne agencije.

Sa druge strane, iz vlasti i dalje stoji tvrdnja da je reč o ozbiljnom planu koji je tužilaštvo dužno da rasvetli, i da odsustvo brzih hapšenja ne znači da predmeta nema. Ta dva čitanja teško je pomiriti dok se ne pojavi bilo koji zvaničan dokument, optužnica ili obrazloženo obustavljanje istrage. Do tada ostaje ono što se vidi golim okom: velika najava, saslušan jedan čovek, pa muk.

U kuloarima se već kalkuliše i kako će se ovaj predmet uklopiti u izborni kalendar, jer istraga koja se otvori uz medijsku buku, a zatvori u tišini, retko ostaje bez političke računice. Za sada je jasno samo da teret dokazivanja nije prešao sa naslovnih strana na sudske spise.

Šta za vas više govori, glasna najava istrage ili tiho odsustvo ijednog osumnjičenog mesec dana kasnije?