Dodik: BiH da poništi odluke visokih predstavnika i vrati se Ustavu
Iz Mostara, lider SNSD-a poručio da Republika Srpska neće dati saglasnost za promenu izbora srpskog člana Predsedništva i da se BiH mora vratiti Dejtonskom ustavu.
- Iz Mostara, 13. jula, lider SNSD-a Milorad Dodik poručio da Republika Srpska neće dati saglasnost za promenu načina izbora srpskog člana Predsedništva BiH.
- Zatražio da se BiH vrati Ustavu i da se proglase ništavnim sve odluke visokih predstavnika.
- Najavio ulazak stranke u naredne izbore uz očekivanje najboljeg rezultata.
- Saradnju sa HDZ BiH ocenio kao dobru.
Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik izjavio je u Mostaru, 13. jula, da Republika Srpska neće dati saglasnost za promenu načina na koji se bira srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine. Poruka je stigla posle sastanka sa vrhom Hrvatske demokratske zajednice BiH, a Dodik je precizirao da o izboru srpskog člana nema razgovora osim kroz direktne izbore u Srpskoj.
Time se otvara jedno od najosetljivijih pitanja ustavne materije u BiH. Način izbora članova Predsedništva godinama je predmet spora, a Dodik je stav Srpske sveo na jednu rečenicu: bez saglasnosti entiteta nema promene pravila igre. U istom obraćanju naveo je da država mora da se vrati Dejtonskom ustavu i da se proglase ništavnim sve odluke koje su doneli visoki predstavnici.
Zašto Dodik traži poništavanje odluka visokih predstavnika?
Institut visokog predstavnika, uspostavljen Dejtonskim mirovnim sporazumom, decenijama je izvor političkog spora u BiH. Dodik ga vidi kao mehanizam koji je nametao odluke mimo volje konstitutivnih naroda, pa je poništavanje tih akata pretvorio u jednu od glavnih tačaka svoje platforme. Njegov zahtev nije nov, ali ga sada iznosi zajedno sa partnerima iz HDZ BiH, čime dobija širi front.
Saradnju sa HDZ BiH Dodik je ocenio kao dobru, poručivši da dve stranke rade bez međusobnog podrivanja. Za srpsku i hrvatsku političku scenu u BiH to je signal da se oko pitanja ovlašćenja visokog predstavnika formira zajednička linija, iako motivi dve stranke nisu isti. Bošnjačke stranke tradicionalno brane šira ovlašćenja te institucije, pa se već sada nazire linija sukoba pred naredni izborni ciklus.
Dodik je najavio da njegova stranka ulazi u izbore sa očekivanjem najboljeg rezultata do sada. Takva najava, izneta uz zahtev za povratak Ustavu, čita se kao pokušaj da se ustavna tema postavi kao centralno pitanje kampanje. Za birače u Srpskoj to znači da će glasanje ponovo biti uokvireno pitanjem nadležnosti i odnosa entiteta prema državnim institucijama.
Šta ovo znači za odnose u BiH?
Poruka iz Mostara pomera težište sa dnevne politike na ustavni okvir, a upravo tu leži i njena težina. Ako Republika Srpska dosledno odbija saglasnost za promenu izbora srpskog člana Predsedništva, svaka reforma tog dela ustava blokirana je već u startu, jer promene zahtevaju širok konsenzus. Pitanje visokih predstavnika dodatno zaoštrava odnose sa međunarodnim akterima koji tu instituciju vide kao garant Dejtona.
Ostaje otvoreno kako će na ovakve poruke reagovati bošnjačke stranke i međunarodna zajednica, koje na institut visokog predstavnika gledaju drugačije. Dok jedni traže njegovo ukidanje, drugi ga smatraju poslednjom branom stabilnosti. Naredni izborni ciklus tako se najavljuje kao sudar dve suprotstavljene vizije uređenja BiH.
Mislite li da je moguć dogovor o ustavnim pitanjima u BiH bez saglasnosti sva tri konstitutivna naroda, ili je blokada trajno stanje?
