Dodik i Čović: poništiti sve odluke visokih predstavnika

Delegacije Saveza nezavisnih socijaldemokrata i Hrvatske demokratske zajednice Bosne i Hercegovine sastale su se 13. jula u Mostaru, na čelu sa liderima dve stranke, Miloradom Dodikom i Draganom Čovićem. Sa tog susreta stigla je zajednička poruka: stabilnost Bosne i Hercegovine počiva na Ustavu, a dogovor domaćih aktera jedini je put napred. Dva politička bloka koja godinama nastupaju iz različitih uglova ovoga puta su izašla sa usklađenim zahtevom.

Središnja tačka susreta bila je uloga visokog predstavnika. Obe stranke traže da se sve odluke koje su visoki predstavnici doneli proglase ništavnim. Čović je, uz to, zatražio da aktuelni v.d. visokog predstavnika dobije jasno definisan rok i izlaznu strategiju, čime se otvara pitanje samog trajanja te institucije u sadašnjem obliku. Dodik je poručio da Republika Srpska neće dati saglasnost za promenu načina izbora člana Predsedništva BiH kroz izmene Ustava.

Za razliku od ranijih Dodikovih istupa, koje je najčešće iznosio samostalno, ovaj put je poruka došla uz Čovića i uz konkretan zahtev vezan za izbor člana Predsedništva i za rok visokog predstavnika. Zajednički nastup dve stranke menja težinu poruke, jer se iza nje sada nalaze i republički i hrvatski politički blok.

Šta zajednički front SNSD i HDZ znači za institucije?

Susret u Mostaru pomera raspravu o Bosni i Hercegovini sa terena pojedinačnih izjava na teren usaglašene platforme. Kada dve stranke iz različitih konstitutivnih naroda iznesu isti zahtev, on prestaje da bude poruka jedne strane i postaje politička pozicija oko koje se okuplja širi front. To se posebno vidi u pitanju izbora člana Predsedništva, gde Dodik izričito odbija izmene ustavne materije bez saglasnosti Republike Srpske.

Zahtev za poništenjem svih odluka visokih predstavnika i traženje izlazne strategije za aktuelnog v.d. dodatno usmeravaju spor ka pitanju nadležnosti. Umesto pojedinačnih sporova oko konkretnih poteza, dve stranke postavljaju načelno pitanje o samom mandatu i granicama te institucije. Poruka da stabilnost počiva na Ustavu funkcioniše kao okvir u koji se smeštaju svi ostali zahtevi.

Ustavni okvir kao zajednička tačka

Naglašavanjem Ustava kao temelja stabilnosti, SNSD i HDZ BiH pokušavaju da zajednički zahtev predstave kao povratak na dogovorena pravila, a ne kao njihovo rušenje. Time se rasprava premešta na teren ustavne materije, gde svaka izmena traži saglasnost svih aktera. Za Dodika je upravo ta saglasnost linija koju, kako je precizirao, Republika Srpska neće preći kada je reč o izboru člana Predsedništva.

Poruka da je dogovor jedini put napred istovremeno ostavlja prostor za nastavak pregovora, ali pod uslovima koje su dve stranke sada jasno postavile. Naredni potez zavisi od toga kako će na zahteve odgovoriti aktuelni v.d. visokog predstavnika i ostali politički akteri u Bosni i Hercegovini. Da li će zajednički front SNSD i HDZ pomeriti raspravu ka novom dogovoru ili ka novoj blokadi?