Posle Zete, i Pljevlja o poništenju priznanja Kosova
Skupština opštine Pljevlja zakazala je za 21. jul sednicu o deklaraciji kojom bi lokalni parlament poručio da ne prihvata odluku Vlade Crne Gore iz 2008. o priznanju nezavisnosti Kosova.
- Skupština opštine Pljevlja zakazala je za 21. jul sednicu o deklaraciji o poništenju priznanja nezavisnosti Kosova.
- Inicijativu je pokrenula koalicija Za budućnost Pljevalja, koju čine Demokratska narodna partija i Nova srpska demokratija.
- Predlog do sada podržava 19 odbornika lokalnog parlamenta.
- Crna Gora je nezavisnost Kosova priznala 9. oktobra 2008. i sa Prištinom ima uspostavljene diplomatske odnose.
Talas lokalnih inicijativa za poništenje priznanja Kosova u Crnoj Gori dobio je novu adresu. Posle opštine Zeta, koja je prva otvorila to pitanje, i Skupština opštine Pljevlja zakazala je sednicu na kojoj će se naći deklaracija o poništenju priznanja nezavisnosti takozvanog Kosova. Sednica je zakazana za 21. jul, a predlog dolazi iz redova lokalne vlasti, ne iz državnog vrha.
Inicijativu je pokrenula koalicija Za budućnost Pljevalja, koju čine Demokratska narodna partija i Nova srpska demokratija. Prema dostupnim podacima, deklaraciju za sada podržava 19 odbornika lokalnog parlamenta. Sam dokument nema izvršnu snagu na nivou države, ali nosi jasnu političku poruku: da deo lokalnih vlasti u Crnoj Gori odbija da stoji iza odluke koju je centralna vlada donela pre gotovo dve decenije.
Zašto Pljevlja tek sada pokreće ovo pitanje?
Odgovor je pre svega u simbolici i u lokalnoj političkoj računici. Pljevlja su opština sa značajnim srpskim stanovništvom i sa strankama koje otvoreno baštine srpski identitet, pa je pitanje priznanja Kosova ovde više od spoljnopolitičke teme. Ono je deo unutrašnjeg identitetskog spora koji Crnu Goru prati od obnove nezavisnosti.
Važno je razdvojiti dva nivoa. Odluku o priznanju nezavisnosti Kosova donela je Vlada Crne Gore 9. oktobra 2008. godine, i ta odluka i dalje važi, kao i diplomatski odnosi sa Prištinom. Deklaracija koju priprema opštinski parlament ne može tu odluku pravno da ukine, jer spoljna politika nije u nadležnosti lokalne samouprave. Ono što deklaracija može jeste da izrazi stav lokalnog nivoa vlasti i da napravi politički pritisak, prvo unutar same opštine, a potom i prema Podgorici.
Zeta je pokazala obrazac koji Pljevlja sada slede. Kada jedna opština otvori pitanje, druge sa sličnom političkom strukturom dobijaju model po kojem mogu da postupe. Upravo zato se ovaj potez u javnosti čita kao najava talasa, a ne kao izolovan slučaj.
Šta konkretno donosi deklaracija?
Suština dokumenta je izjava o neprihvatanju. Deklaracijom bi opština Pljevlja formalno poručila da ne prihvata odluku Vlade Crne Gore iz 2008. o priznanju Kosova i da traži njeno preispitivanje. To je, u pravnom smislu, deklarativan akt, poruka, a ne obavezujuća norma. Njegova težina je politička i simbolička.
Za crnogorsku vlast to otvara osetljivo pitanje. Priznanje Kosova jedan je od temelja spoljnopolitičkog kursa Podgorice ka Evropskoj uniji i NATO, a lokalne inicijative koje ga dovode u pitanje stvaraju unutrašnju napetost između državnog vrha i dela opština. Sa druge strane, predlagači računaju upravo na to da će niz sličnih odluka na lokalu podići temu na nivo na kojem je više neće biti moguće ignorisati.
Ostaje da se vidi kako će glasanje 21. jula proteći i da li će Pljevlja doneti deklaraciju, ili će ona ostati na nivou najave. Ono što je izvesno jeste da se pitanje otpriznavanja Kosova iz jedne opštine preselilo u drugu, i da bi lista mogla da se produži. A kako vi gledate na to, da li lokalne skupštine treba da se izjašnjavaju o pitanjima spoljne politike?
