Nikšić odbio inicijativu o otpriznavanju Kosova

Predsednik opštine Nikšić Marko Kovačević, funkcioner Nove srpske demokratije, odbio je 28. jula inicijativu Demokratske narodne partije da ta lokalna samouprava usvoji deklaraciju o otpriznavanju takozvanog Kosova. Inicijativu je pokrenuo opštinski odbor DNP na čelu sa Milanom Kovačevićem, koji je od lokalnog parlamenta tražio dokument o poništavanju odluke o priznanju.

Odgovor iz kabineta predsednika opštine bio je kratak i formalno neoboriv. Nikšić, naveo je Kovačević, nikada nije ni priznao takozvano Kosovo, pa samim tim nema šta ni da otpriznaje. Predlog je time skinut sa dnevnog reda pre nego što je uopšte stigao do glasanja, bez rasprave o suštini i bez otvorenog sukoba dva partnera iz istog političkog bloka.

Formalni argument koji nosi političku poruku

Argument o nepostojećoj odluci tehnički stoji. Priznanje nezavisnosti Kosova iz 2008. godine bilo je akt države Crne Gore, donet u Podgorici, a ne zbir odluka opštinskih skupština. Lokalne deklaracije koje su u međuvremenu usvajane, među njima i one u Zeti i Pljevljima, nemaju pravno dejstvo na spoljnu politiku i ostaju u domenu simbolike.

Upravo zato je Kovačevićevo obrazloženje zanimljivije od samog ishoda. Predsednik opštine nije osporio sadržaj inicijative, nije ušao u polemiku o Kosovu i nije se distancirao od pozicije koju njegova stranka godinama zastupa. Umesto toga, iskoristio je proceduralni izlaz koji mu je omogućio da predlog odbije bez ijedne rečenice koja bi mogla da bude citirana kao politički zaokret. U kuloarima nikšićke skupštine to se čita kao pokušaj da se izbegne tema koja bi opštini donela problem veći od koristi.

DNP je, sa svoje strane, ostao pri stavu da su Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije i duhovna kolevka srpskog naroda. Stranka predlog nije povukla, ali ni najavila novu proceduru, čime je spor za sada ostao u granicama saopštenja.

Zašto Brisel reaguje na odluke jedne opštine?

Prema nezvaničnim informacijama, zvaničnici Evropske unije upozorili su crnogorske sagovornike da ne bi trebalo da bude novih otpriznavanja Kosova. U Briselu su naveli da bi takvi potezi mogli ozbiljno da ugroze evropski put Crne Gore, države koja pregovarački proces vodi kao najnapredniji kandidat u regionu.

Formalno, deklaracija jedne opštine ne menja ništa u pregovaračkim poglavljima. Politički, međutim, Evropska komisija svaku takvu odluku evidentira kao pokazatelj u kom smeru se kreće spoljnopolitička usklađenost zemlje kandidata. Kada se lokalne deklaracije nižu, one prestaju da budu izolovani incidenti i postaju obrazac, a obrazac ulazi u godišnji izveštaj. Podgorica je to očigledno prepoznala pre nego što je Nikšić stigao da glasa.

Otud i utisak da odluka doneta u Nikšiću nije doneta samo u Nikšiću. Nova srpska demokratija deo je vladajuće većine i njeni lokalni funkcioneri teško da bi samostalno gasili inicijativu koja se poklapa sa programskim stavovima stranke. Kada se to ipak dogodi, i to bez rasprave, razumnije je pretpostaviti da je procena doneta na višem nivou nego da je reč o ličnom stavu jednog predsednika opštine.

Pitanje otpriznavanja Kosova u Crnoj Gori time nije zatvoreno, samo je vraćeno tamo gde formalno i pripada, na državni nivo. Ostaje da se vidi da li će DNP inicijativu obnoviti u drugim opštinama i kako će se vladajuća koalicija postaviti kada sledeći predlog stigne na dnevni red.

Da li lokalne deklaracije o Kosovu uopšte treba da budu tema opštinskih skupština, ili su one isključivo stvar državne politike?