Klaster 3 pod katancem: osam članica koči Srbiju
Evropska komisija preporučila je otvaranje Klastera 3 za Srbiju u julu, ali osam članica, među njima Hrvatska, Holandija i Švedska, blokira odluku koja se donosi konsenzusom.
- Evropska komisija zvanično je preporučila Savetu EU da se Klaster 3 sa Srbijom otvori tokom jula 2026.
- Odluka se donosi konsenzusom, a otvaranju se protivi osam članica, među njima Hrvatska, Holandija, Švedska i Bugarska.
- Tema je bila na dnevnom redu Saveta EU za spoljne poslove 13. jula, ali blokada nije prevaziđena.
- Klaster 3 uslov je za pun pristup sredstvima iz Fonda za reforme i rast.
Preporuka Evropske komisije stigla je, ali brava je ostala na vratima. Komisija je zvanično predložila Savetu Evropske unije da se Klaster 3 u pregovorima sa Srbijom otvori već tokom jula, dok osam članica Unije istovremeno koči odluku koja se, po pravilima proširenja, donosi jedino konsenzusom svih dvadeset sedam.
Blokadu čine Hrvatska, Holandija, Švedska, Bugarska, Belgija, Estonija, Litvanija i Letonija. Tema otvaranja klastera bila je na dnevnom redu Saveta EU za spoljne poslove trinaestog jula, ali se blokada tada nije pomerila. Ni preporuka Komisije, ni angažman evropske komesarke za proširenje nisu bili dovoljni da promene aritmetiku u kojoj jedan glas protiv zaustavlja ceo proces.
Šta zapravo blokira Klaster 3
Klaster 3 obuhvata konkurentnost i inkluzivni rast, poglavlja koja se tiču privrede, digitalne tranzicije, obrazovanja i socijalne politike. Za Beograd on nije samo simbolički korak u pregovaračkoj matrici, već i uslov za pun pristup sredstvima iz Fonda za reforme i rast, instrumenta kojim Unija uslovljava isplate konkretnim reformskim rezultatima.
Zemlje koje koče otvaranje ne osporavaju sadržaj samog klastera. Njihove primedbe tiču se šireg konteksta, od stanja vladavine prava do usklađivanja spoljne politike Srbije sa politikom Unije. Reč je, dakle, o političkoj, a ne o tehničkoj prepreci, i upravo zato je teže premostiva. Komisija može da preporuči i da otvori vrata na papiru, ali ključ drži Savet, a u Savetu svaka prestonica ima pravo veta.
Diplomatska ofanziva Beograda tekla je uporedo sa ovim zastojem. Ministar spoljnih poslova Marko Đurić vodio je niz razgovora, uključujući sastanke u Rimu, u pokušaju da se pozicija Srbije ojača i da se pridobiju članice koje još nisu zauzele konačan stav. Rezultat tih napora, za sada, ostaje neizvestan.
Koliko još može da traje zamrznuti klaster
Proces proširenja odavno je prestao da bude čisto administrativna procedura. Svaka od osam članica koje koče otvaranje nosi sopstveni račun, bilateralni, unutrašnjopolitički ili vezan za regionalne odnose, i taj račun se ne izmiruje jednim sastankom Saveta. Za Hrvatsku, kao susednu zemlju sa otvorenim pitanjima prema Beogradu, blokada je i poluga u razgovorima koji nemaju mnogo veze sa konkurentnošću i inkluzivnim rastom.
Za Srbiju to znači da se merilo napretka pomera sa Brisela, gde je Komisija dala zeleno svetlo, na dvadeset sedam pojedinačnih prestonica, gde se odluka rasparčava na isto toliko interesa. Preporuka Komisije ostaje na stolu, ali dok se konsenzus ne sklopi, Klaster 3 ostaje tamo gde jeste, iza zaključanih vrata.
Otvara se pitanje na koje ni Beograd ni Brisel za sada nemaju odgovor. Da li je preporuka Komisije prvi korak ka odmrzavanju, ili tek podsetnik da institucija koja preporučuje i telo koje odlučuje u Uniji nisu isto? Šta mislite, koliko dugo Srbija može da čeka pred vratima na kojima svaka članica ima svoj katanac?
