Vlada Srbije otvara konzulat u Luksemburgu

Vlada Srbije donela je u subotu, 26. jula, odluku o otvaranju konzulata u Luksemburgu, čime se konzularna mreža zemlje proširuje na još jednu članicu Evropske unije. Odluka je, prema saopštenju prenetom preko agencije Tanjug, deo šireg plana da se državna prisutnost približi građanima Srbije koji žive i rade u zapadnoj Evropi.

Potez je najavljen kao korak ka boljoj zaštiti interesa dijaspore i lakšem pristupu konzularnim uslugama. Veliko Vojvodstvo Luksemburg, iako po površini jedna od najmanjih država kontinenta, dom je značajne zajednice ljudi poreklom sa Balkana, a njegov položaj u srcu institucija Unije daje ovom potezu i simboličku težinu koja nadmašuje veličinu same zemlje.

Šta konkretno donosi novi konzulat?

Konzulat je, za razliku od ambasade, pre svega servisna tačka za građane. Njegov posao su putne isprave, overe dokumenata, matične knjige, pomoć u vanrednim situacijama i podrška privrednim vezama. Za dijasporu u Luksemburgu i susednim delovima Belgije i Francuske, to znači da mnoge poslove više neće morati da obavljaju kroz udaljena predstavništva, već na mestu koje im je fizički blisko.

Za državu, otvaranje konzulata nosi i dužu računicu. Konzularna mreža je mera ozbiljnosti sa kojom neka zemlja tretira sopstvene građane u inostranstvu, ali i kanal kroz koji teku privredni kontakti, investicije i saradnja lokalnih zajednica. Luksemburg je jedan od najvećih finansijskih centara Evrope, pa prisustvo srpskog predstavništva na tom mestu otvara prostor i za teme koje prevazilaze čistu administraciju.

Odluku su, pored Tanjuga, preneli Radio-televizija Vojvodine i Novosti, uz ocenu da se ona uklapa u kontinuiran napor Beograda da učvrsti veze sa državama članicama Unije. Srbija, koja formalno vodi pristupne pregovore, u poslednjim godinama sistematski širi diplomatsku i konzularnu prisutnost u zemljama zapadne Evrope, gde živi najveći deo iseljeništva.

Zašto baš sada i baš Luksemburg?

Vremenska tačka nije slučajna. Beograd nastoji da svaki potez prema Uniji predstavi kao dokaz opredeljenja za evropski put, u trenutku kada su odnosi sa Briselom pod stalnim pritiskom pitanja vladavine prava, Kosova i regionalne stabilnosti. Konzulat u prestonici jedne od zemalja osnivača Unije lako se čita kao gest dobre volje, ali i kao praktičan alat za rad sa dijasporom koja, kroz doznake i povratne investicije, ostaje jedan od stubova domaće ekonomije.

Opozicija u ovakvim potezima često vidi razliku između forme i suštine, i pita da li širenje mreže predstavništava prati i stvarni kvalitet usluge koju građani dobijaju. Vlast, sa druge strane, ističe da je svaka nova konzularna tačka merljiva korist za ljude na terenu, bez obzira na politički kontekst. Obe ocene imaju svoju logiku, a pravu meru daće tek to koliko brzo konzulat počne da radi i koliko efikasno bude opsluživao one zbog kojih je otvoren.

Ostaje da se vidi kada će konzulat zvanično primiti prve stranke i koliko će osoblja imati na raspolaganju. Do tada, otvoreno je pitanje koje se tiče svakog čitaoca sa rođacima u inostranstvu: da li vam je bliži konzulat zaista olakšao papirologiju, ili je najveći deo posla i dalje na vama?