Đurić izjednačio proteste s ekstremizmom, studenti besne
Šef diplomatije Marko Đurić je na konferenciji u Vašingtonu studentske blokade doveo u vezu sa napadima na Trampa i ubistvom Čarlija Kirka, a opozicija i studenti poručuju da laže o sopstvenim građanima.
- Ministar spoljnih poslova Marko Đurić je u četvrtak, na ministarskoj konferenciji o političkom terorizmu u Vašingtonu, studentske blokade doveo u vezu sa napadima na Donalda Trampa i ubistvom aktiviste Čarlija Kirka.
- Izjava je usledila samo jedan dan nakon otvaranja strateškog dijaloga Srbije i Sjedinjenih Država u Stejt departmentu.
- Đorđe Stanković iz Narodnog pokreta Srbije nazvao je nastup sramnim i optužio ministra da laže o sopstvenim građanima.
- Studenti su poručili da bi bilo bolje da se ministar bavi "beskonačnim aplauzom" pošto ih je svrstao u ekstremističku organizaciju.
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je u četvrtak, na ministarskoj konferenciji o političkom terorizmu u Vašingtonu, da Srbija “ima iskustva sa ovakvim incidentima” i tom prilikom studentske proteste i blokade doveo u vezu sa dva čina političkog nasilja u Sjedinjenim Državama: napadom na Donalda Trampa i ubistvom konzervativnog aktiviste Čarlija Kirka.
Nastup je usledio samo dan nakon što su Srbija i Sjedinjene Države u Stejt departmentu otvorile strateški dijalog, pa je izjava odmah dobila i spoljnopolitičku i, možda i važniju, unutrašnju dimenziju. Ono što je zamišljeno kao poruka o bezbednosti pred stranom publikom u Beogradu je pročitano kao pokušaj da se domaći građanski pokret svrsta u istu kategoriju sa atentatima i ubistvima.
Šta je Đurić rekao u Vašingtonu
Ministar je proteste, koji već mesecima obeležavaju političku scenu, smestio u okvir konferencije posvećene “obnovi političkog terorizma”. Time je studentske blokade, bez obzira na to da li je to bila namera, jezikom same konferencije približio pojmu ekstremističke organizacije. Za pokret koji sebe vidi kao odgovor na korupciju i institucionalnu neodgovornost, teško je zamisliti oštriju kvalifikaciju iz usta jednog člana Vlade.
Đurić inače važi za jednog od najpouzdanijih tumača zvanične politike prema Zapadu, pa njegov izbor reči nije slučajan. Kada šef diplomatije na američkom tlu govori o “iskustvima sa incidentima”, on ne komunicira samo sa domaćinima, već i sa biračima kod kuće. Poruka je dvostruka: strancima da je vlast partner u borbi protiv nasilja, a domaćoj javnosti da su protesti bezbednosni, a ne politički problem.
Da li je ovo diplomatija ili domaća poruka?
Reakcija opozicije bila je brza i bez diplomatskih uvijanja. Đorđe Stanković iz Narodnog pokreta Srbije nazvao je izjavu sramnom i optužio ministra da o sopstvenim građanima govori neistine pred stranom publikom. Njegova poenta je jednostavna: dok predstavnici vlasti optužuju opoziciju da kvari ugled zemlje u inostranstvu, upravo zvaničnici, tvrdi on, nose takvu sliku napolje.
Studenti su odgovorili u prepoznatljivom tonu. Poručili su da bi bilo bolje da se ministar bavi “beskonačnim aplauzom” nego da pokret koji od institucija traži odgovornost svrstava u ekstremističku organizaciju. Podsetili su i da se sa njima sastaju predstavnici ODIHR-a i Evropske unije, čime su hteli da pokažu koliko se zvanična kvalifikacija razlikuje od ocena međunarodnih posmatrača koji te iste ljude primaju za sto.
Za urednički sto ostaje jedno neugodno pitanje. Ako se protest protiv korupcije jednom nazove terorizmom pred stranom publikom, gde se onda povlači granica između bezbednosne procene i političke etikete? Vlast tvrdi da brani stabilnost, opozicija da se kriminalizuje neslaganje. Odgovor, kao i obično, neće dati saopštenja, nego to kako se prema demonstrantima postupa kod kuće.
Da li je Đurićeva izjava bila greška u komunikaciji ili svesna promena tona prema protestima?
