Pastor Berns traži trajan pristup patrijarhu Porfiriju Pećkoj

Američki pastor Mark Berns, savetnik predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa za duhovna pitanja, pozvao je vlasti u Prištini da patrijarhu srpskom Porfiriju trajno omoguće nesmetan pristup Pećkoj patrijaršiji, manastiru Visoki Dečani i ostalim pravoslavnim svetinjama na Kosovu. Poruku je izneo tokom zajedničkog obilaska Srbije, Kosova i Republike Srpske, koji je obavio uz patrijarha.

Berns, osnivač pokreta Duhovnih diplomata, precizirao je da pristup srpskim svetinjama ne sme da zavisi od trenutne političke procene, već da mora biti obezbeđen kao trajno pravo. Njegov apel dolazi u trenutku kada pitanje slobodnog kretanja poglavara Srpske pravoslavne crkve na Kosovu ponovo dobija međunarodni glas, a upravo to daje ovoj izjavi težinu koju ranije slične poruke iz crkvenih krugova nisu imale.

Šta konkretno traži američki pastor

U središtu Bernsovog apela nalazi se zahtev za preispitivanje pravila po kojem patrijarh mora da najavi svaku posetu Kosovu 72 sata unapred. Taj administrativni uslov, kako je naveo, otežava redovan verski život i pretvara hodočašće u proceduru koja zavisi od odobrenja. Berns je poručio da svaki takav zahtev treba iznova razmotriti, jer se sloboda veroispovesti ne može uslovljavati rokovima za prijavu.

Pastor je istovremeno pažljivo odredio granice svoje poruke. Naglasio je da apel nije upućen protiv albanskog naroda, muslimanske zajednice niti građana Kosova, već da je reč o zalaganju za versku slobodu i uzajamno poštovanje. Tim razgraničenjem Berns je pokušao da temu izmesti iz okvira etničkog spora i vrati je na teren osnovnih prava, što je pozicija koju je teže osporiti u međunarodnoj javnosti.

Njegova poseta usledila je nedugo nakon pokretanja strateškog dijaloga Sjedinjenih Država i Srbije u Vašingtonu, kao i posle opširnih upozorenja Raško-prizrenske eparhije o pogoršanju uslova za srpske pravoslavne vernike na Kosovu. Taj sled događaja pokazuje da se pitanje pristupa svetinjama više ne posmatra izolovano, već kao deo šireg okvira odnosa Beograda, Prištine i Vašingtona.

Zašto je pristup svetinjama i dalje otvoreno pitanje

Pećka patrijaršija nije samo turistička ili istorijska tačka na mapi. Reč je o jednom od najznačajnijih duhovnih središta Srpske pravoslavne crkve, mestu vezanom za njen kontinuitet i identitet. Zbog toga svako ograničenje pristupa, ma koliko bilo predstavljeno kao tehničko pitanje bezbednosti ili procedure, nosi simboličku i političku dimenziju koju nijedna strana ne prenebregava.

Slobodan pristup srpskim svetinjama na Kosovu ostaje osetljivo pitanje upravo zato što se prelama kroz nerešen status i nizak nivo poverenja između Beograda i Prištine. Institucije u Prištini pristup uređuju sopstvenim procedurama, dok srpska strana i crkva na tim procedurama vide prepreku garantovanim pravima. Uključivanje glasa poput Bernsovog, sa vezom prema američkoj administraciji, temu vraća na sto onih koji imaju uticaj na dinamiku dijaloga.

Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će Priština na ovaj apel odgovoriti konkretnim korakom ili će ga, kao i ranije slične pozive, ostaviti bez odgovora. Da li verske slobode na Kosovu treba da budu trajno zagarantovano pravo, nezavisno od političke klime, ili će i dalje zavisiti od procedura i rokova koji se menjaju iz godine u godinu?