109 poslanika SNS traži sednicu o nepoverenju Vladi
Vladajuća većina sama pokreće raspravu o nepoverenju sopstvenoj Vladi. Zahtev je potpisalo 109 poslanika SNS, a sednica je najavljena za ponedeljak, 27. jul.
- Poslanici Srpske napredne stranke podneli su 24. jula zahtev za zakazivanje sednice o nepoverenju Vladi, a potpisalo ga je 109 poslanika.
- Prvobitni predlog za izglasavanje nepoverenja podnela je opozicija još u februaru, sa 62 potpisa.
- Predsednica Skupštine Ana Brnabić najavila je da će sednica biti održana u ponedeljak, 27. jula.
- Potezom vladajuća većina preuzima kontrolu nad tajmingom rasprave o sopstvenoj vladi.
Poslanici Srpske napredne stranke podneli su u petak, 24. jula, zahtev da se zakaže sednica Narodne skupštine na kojoj bi se raspravljalo o predlogu za izglasavanje nepoverenja Vladi Đure Macuta. Zahtev je potpisalo 109 poslanika sa liste najveće vladajuće stranke, čime je odbrojavanje do rasprave počelo iz najneočekivanijeg pravca, iz redova same vlasti.
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić istog dana je precizirala da će sednica biti održana u ponedeljak, 27. jula. Time je vladajuća većina, koja ionako drži kvorum, sama sebi postavila termin na kojem će braniti sopstveni kabinet.
Zašto vlast glasa o nepoverenju sopstvenoj vladi?
Na prvi pogled, potez deluje kao politički paradoks. Stranka koja čini okosnicu vlasti pokreće mehanizam koji je ustavna materija zamislila kao oružje opozicije. Objašnjenje je, međutim, u kontroli tajminga.
Kada zahtev za sednicu podnese opozicija, vlast nema mnogo prostora da bira trenutak. Preuzimanjem inicijative, stranački vrh određuje kada će se glasati, u kom sazivu i pod kojim okolnostima. Po našim saznanjima, računica je jednostavna: rasprava o nepoverenju na koju vlast sama izlazi, i iz koje po svemu sudeći izlazi sa potvrđenom većinom, pretvara se u demonstraciju stabilnosti uoči najavljenog izbornog ciklusa.
Brojke idu naruku takvom scenariju. Za izglasavanje nepoverenja potrebna je većina od ukupnog broja poslanika, dakle najmanje 126 glasova u sazivu od 250. Već sa 109 potpisa na samom zahtevu vladajuća većina pokazuje brojčanu premoć, iako potpis na zahtevu za sednicu nije isto što i glas protiv vlade. Glasanje u kojem većina brani svoj kabinet retko donosi iznenađenje na tabli. Poruka nije upućena poslanicima u sali, nego biračima ispred nje.
Opozicijski predlog star pet meseci
Cela epizoda ima predistoriju. Predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi prvobitno je podnela opozicija još u februaru, sa 62 potpisa. Mesecima je taj predlog čekao na dnevni red, dok se u kuloarima vodila rasprava o tome kada će i da li će uopšte biti stavljen na glasanje.
Podnošenjem sopstvenog zahteva, vladajuća većina je taj tajac prekinula pod svojim uslovima. Umesto da opozicija bira trenutak maksimalne nelagode za vlast, sada vlast bira trenutak maksimalne udobnosti za sebe.
Opozicione poslaničke grupe najavljuju da će sednicu iskoristiti za detaljan pregled rada kabineta, od ekonomskih pokazatelja do odnosa prema protestima koji mesecima obeležavaju političku scenu. Iz redova vlasti poručuju da je reč o potvrdi mandata i kontinuiteta.
Kako god da se glasovi na kraju poređaju, ponedeljak, 27. jul, postaje datum na kojem se meri odnos snaga pred ono što sve stranke već zovu izbornom godinom. Da li je ovo znak sigurnosti vladajuće većine ili pokušaj da se preduhitri neizvestan jesenji kalendar?
