Za šta se Vučić zapravo kandiduje: razdvojeni izbori
Predsednik najavljuje ulazak u kampanju, ali ne kao kandidat za premijera na listiću. Objašnjavamo ustavnu mehaniku, redosled glasanja i pitanje nosilaca lista.
- Vučić se ne kandiduje za premijera na listiću, predsednika Vlade bira Narodna skupština.
- Predsednički i parlamentarni izbori biće razdvojeni, po Vučiću najverovatnije prvo parlamentarni.
- SNS vidi Vučića kao nosioca liste, predsednički kandidat vladajuće još nije određen.
- Otvoreno ostaje ko će biti nosioci opozicionih i studentske liste.
Aleksandar Vučić najavio je da ulazi u predizbornu kampanju, ali njegova formulacija otvorila je više pitanja nego što ih je zatvorila. Predsednik Srbije poručio je da se u trku uključuje kao građanin i da će biti premijer samo ako ga, kako je naveo, narod izabere. Time je najavu smestio u prostor koji ustavna materija ne prati doslovno, jer se predsednik Vlade u Srbiji ne bira na glasačkom listiću.
Ono što se zaista dešava jeste izborni ciklus sa dva odvojena glasanja. Vučić je precizirao da će predsednički i parlamentarni izbori biti razdvojeni i da će najverovatnije prvo doći parlamentarni, pa tek potom predsednički. To nije tehnički detalj. Redosled glasanja određuje ko na koga baca senku, koja lista prva testira raspoloženje birača i sa kolikim zaleđem se izlazi na kasnije nadmetanje za mesto šefa države.
Zašto Vučić ne može da bude kandidat za premijera?
Odgovor je u samoj konstrukciji vlasti. Predsednika Vlade ne biraju građani neposredno, njega bira Narodna skupština, i to nakon što mandatar, koga predlaže predsednik Republike, obezbedi većinu poslanika. Kada Vučić kaže da će biti premijer ako ga narod izabere, on zapravo govori o posrednom putu: lista koju predvodi dobija glasove, ta lista formira skupštinsku većinu, a većina zatim bira Vladu. Građanin, u tehničkom smislu, glasa za listu, ne za ime premijera.
Zbog toga je važno razdvojiti dve uloge koje se u kampanji lako mešaju. Jedna je uloga nosioca liste, simbolične figure koja vuče rejting i personalizuje ponudu. Druga je uloga budućeg premijera, koja pravno nastaje tek posle izbora, u Skupštini. Vučić po svemu sudeći cilja na prvu, dok drugu ostavlja kao ishod, a ne kao obećanje sa listića. Kritičari iz opozicije u tome vide poznati obrazac u kome se predsednička funkcija koristi kao poluga za parlamentarnu kampanju, dok stranački vrh vladajuće u istom potezu vidi legitiman način da se lider stavi na čelo ponude.
Ko su nosioci lista i šta ostaje nerešeno
Po našim saznanjima iz kuloara, u Srpskoj naprednoj stranci Vučić se već posmatra kao nosilac liste na parlamentarnim izborima. To je najmanje iznenađujući deo priče. Mnogo je manje jasno ko će biti predsednički kandidat vladajuće koalicije, jer to ime još nije određeno, a upravo od njega zavisi kako će izgledati druga runda glasanja.
Sa druge strane linije, otvorenih pitanja je još više. Nije poznato ko će biti nosioci opozicionih lista, niti kako će se pozicionirati takozvana studentska lista, koja je iz meseci protesta izašla kao politički faktor, ali bez jasno imenovanog vođstva. Za opoziciju je redosled izbora dvostruki test. Parlamentarno glasanje pokazuje koliko je fragmentacija duboka i da li više kolona može da nastupi zajedno, a predsednička trka traži jedno lice sposobno da okupi glasove nezadovoljnih.
Vučić je poručio i da traženi parlamentarni izbori dolaze, a da predsedničke, koje, kako tvrdi, niko nije tražio, on sam nudi kao dodatak. U toj rečenici je sažeta cela računica ciklusa. Vlast bira teren i tempo, opozicija i studentski blok tek treba da odluče da li na taj teren izlaze razjedinjeni ili sa zajedničkim nosiocem.
Ostaje jedno pitanje na koje ni jedna strana za sada nema spreman odgovor: ako se glasa za liste, a premijera na kraju bira Skupština, koliko birači zaista biraju ime, a koliko im se ime samo obećava?
