Petković pred UN: Priština svesno gazi zakone na Gazivodama

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković sastao se u Beogradu sa Dominikom Krois, predstavnicom generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i šeficom Kancelarije UN u Beogradu. Tema razgovora, održanog neposredno posle rušenja srpske imovine na jezeru Gazivode, bio je položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i niz jednostranih poteza koje privremene prištinske institucije povlače bez pravnog osnova.

Petković je izaslanici UN izneo dokaze o, kako je naveo, svesnom kršenju propisa od strane Prištine. U središtu razgovora našlo se uklanjanje vikendica koje su Srbi decenijama koristili na obali Gazivoda, sprovedeno bez ijedne sudske odluke. Direktor Kancelarije je precizirao da takav postupak nije usamljen incident, već deo obrasca kojim se srpsko stanovništvo istiskuje sa severa pokrajine.

Rušenja na Gazivodama kao deo obrasca

Petković je sagovornici predočio da odluka o rušenju nije doneta pred sudom, nego administrativnim potezom, čime je, po njegovim rečima, Priština pogazila i sopstvene zakone. Uz slučaj Gazivoda, direktor Kancelarije je otvorio i pitanje politički motivisanih privođenja Srba, koja je opisao kao mehanizam zastrašivanja i iseljavanja.

Naveo je i da prištinske institucije već 13 godina odbijaju da formiraju Zajednicu srpskih opština, iako je reč o obavezi preuzetoj u dijalogu pod pokroviteljstvom Evropske unije. Zbir tih poteza, poručio je, stvara neizdržive uslove za život srpskog naroda na severu pokrajine. Petković je istovremeno izjavio da Beograd, uprkos pritiscima na terenu, ostaje posvećen miru, stabilnosti i nastavku dijaloga, ali pod uslovom da se poštuje međunarodno pravo.

Da li će UN reagovati na kršenje Rezolucije 1244?

Poziv na Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244 činio je okosnicu Petkovićevog izlaganja. Taj dokument, usvojen 1999. godine, Beograd i dalje smatra obavezujućim pravnim okvirom za sve aktere na terenu. Direktor Kancelarije je tražio da se garancije iz Rezolucije primene dosledno, a ne selektivno, i da se srpskoj imovini vrati pravna zaštita.

Za Beograd, susret sa predstavnicom generalnog sekretara UN nije protokolarni čin, već pokušaj da se slučaj Gazivoda unese u zvaničnu prepisku svetske organizacije. Reakcije iz prištinskih institucija na Petkovićeve navode za sada su izostale, pa ostaje otvoreno pitanje kome će se pripisati odgovornost ako pritisci na terenu ne prestanu.

Susret ostavlja jasnu dilemu. Da li će diplomatski nivo, umesto novih terenskih poteza, doneti konkretan pomak u zaštiti srpske imovine na severu Kosova i Metohije?