Gazivode: šest novih rušenja, CASA sumnja u zakonitost

U Međeđem Potoku, naselju na jezeru Gazivode u opštini Zubin Potok, srušeno je 9. septembra šest vikendica, dok je sedmi, montažni objekat, uklonjen ranije. Rušenje je, prema dokumentaciji na koju se poziva portal KoSSev, sprovedeno po nalogu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja privremenih institucija u Prištini, uz asistenciju kosovske policije.

Naloge za oslobađanje imovine ministarstvo je vlasnicima sedam vikendica dostavilo 12. avgusta, sa obrazloženjem da su objekti podignuti bez odobrenja na zemljištu koje ministarstvo vodi kao svoju imovinu, u sanitarnoj zaštićenoj zoni izvorišta vode. Nadzor nad sprovođenjem je, prema dostupnoj dokumentaciji, trebalo da vrše inspektori Centralnog odeljenja za inspekciju šumarstva i lovstva, dok policija asistira na zahtev ministarstva. Hronologija za taj deo obale izgleda ovako:

• 23. jul, vikendice u Međeđem Potoku zapečaćene su i ograđene trakom po nalogu ministarstva
• 12. avgust, vlasnicima dostavljeni zahtevi za oslobađanje imovine, sa rokom od deset dana od prijema odluke
• 9. septembar, srušeno šest vikendica, sedmi objekat uklonjen je ranije

Najmanje jedan vlasnik je uložio prigovor i dostavio dokumentaciju o ugovoru sa preduzećem „Srbijašume”, ali nije potvrđeno kakav je ishod te žalbe, niti da li je rušenje od 9. septembra zasnovano baš na avgustovskim rešenjima ili na nekoj kasnijoj odluci.

O načinu na koji je akcija sprovedena svedočio je jedan od meštana, čiji je iskaz preneo KoSSev:

Ima previše iživljavanja. Recimo, razvali vrata kašikom, iznese stolicu, sedne i zapali cigaretu. Na jednoj od vikendica povadili su ukrasne biljke i voćke. Dve smokve su izvadili i bacili.

Prema njegovim rečima, do jutra 9. septembra srušeno je sedam vikendica na tom delu obale.

Drugi kraj jezera: šta se dogodilo u Rezalima?

Rušenje u Međeđem Potoku je nastavak talasa koji je počeo na suprotnoj strani jezera, u selu Rezala. Tamo je akcija, na zahtev javnog preduzeća „Ibar-Lepenac” iz Prištine, počela 4. septembra, takođe uz asistenciju kosovske policije. KoSSev je 5. septembra bio na licu mesta i potvrdio da je do tada srušeno najmanje devet kuća i seoska sala Svete Trojice, koju su meštani sami sagradili i u kojoj su se gotovo dve decenije okupljali tokom seoske slave.

Prvo obaveštenje „Ibar-Lepenca” u Rezalima, upućeno vlasnicima oko dvadeset kuća sa zahtevom za dostavljanje dokumentacije o vlasništvu, stiglo je 22. jula, dok je poziv za uklanjanje seoske sale usledio početkom avgusta. Na terenu su, prema KoSSevu, bili i predstavnici OEBS-a i EULEX-a, koji su postupak dokumentovali.

Izvori se ne slažu ni oko obima rušenja, ni oko toga ko ga nalaže. KoSSev navodi da je na području jezera Gazivode do sada uništeno oko 35 objekata, dok Mondo piše da je po nalogu „Ibar-Lepenca” srušeno najmanje 20 objekata u srpskom vlasništvu. Razlika postoji i oko nadležnosti: Mondo 9. septembra piše da se čitav talas rušenja sprovodi po nalogu „Ibar-Lepenca”, dok KoSSev, pozivajući se na dokumentaciju za Međeđi Potok, navodi da su tamošnje zahteve za oslobađanje imovine izdavale institucije Ministarstva poljoprivrede, a ne to preduzeće.

Da li rušenja imaju pravni osnov?

Baš na dan kada je u Međeđem Potoku srušeno novih šest vikendica, nevladina organizacija CASA, Centar za afirmativne društvene akcije iz Severne Mitrovice, objavila je pravnu analizu pod naslovom „Procesna zakonitost rušenja kuća i vikendica na području jezera Gazivode”. Analiza se odnosi na rušenja sprovedena tokom juna i jula, ne na najnoviji talas, ali postavlja pitanja koja važe za ceo postupak na jezeru.

CASA navodi da je jedini dokument koji je do sada predočen kao osnova za rušenje obaveštenje „Ibar-Lepenca” od 3. jula, kojim je korisnicima ostavljen rok od 15 dana da napuste parcele. Prema analizi, taj dokument po formi i sadržaju ne pokazuje elemente upravnog rešenja, sudske odluke ili izvršne isprave. Organizacija ističe da „Ibar-Lepenac” jeste javno preduzeće, ali da mu taj status sam po sebi ne daje opštu upravnu, inspekcijsku ni izvršnu nadležnost. Jedan od zaključaka analize glasi:

Vlasništvo nad zemljištem i pravo na rušenje objekta nisu ista stvar.

CASA posebno postavlja pitanje uloge kosovske policije u rušenjima, i u tom delu je izričita:

Policijska asistencija ne može zameniti inspekcijski postupak niti legalizovati postupanje subjekta koji nema ovlašćenje da sam donese i izvrši meru rušenja.

Na osnovu do sada dostupne dokumentacije, organizacija zaključuje:

Postoje ozbiljni razlozi za sumnju u procesnu zakonitost postupanja.

CASA istovremeno napominje da analiza ne tvrdi da je svaki srušeni objekat bio zakonito izgrađen, niti da osporava pravo javnih vlasti da štite javnu imovinu i sprovode propise o vodama i životnoj sredini. Organizacija takođe ističe da ključna primarna dokumentacija, poput pojedinačnih rešenja i dokaza o uručenju, još nije dostupna, pa njene zaključke o konkretnim povredama za sada treba smatrati uslovnim.

Za Međeđi Potok, za razliku od Rezala, dokumentacija na koju se poziva KoSSev ukazuje na drugačijeg nalogodavca, ministarstvo umesto javnog preduzeća, što bi, prema logici CASA-ine analize, moglo da promeni i pravnu ocenu postupka. Ostaje otvoreno da li će nadležni organi za Međeđi Potok objaviti pojedinačna rešenja i dokaze o uručenju na koje CASA ukazuje kao na nedostajuće, i da li će ih vlasnici, poput onog koji je već uložio prigovor sa ugovorom „Srbijašuma”, uspeti da ospore pre nego što ostane, kako upozorava analiza, samo pravo na sudsku zaštitu bez mogućeg povraćaja već srušenog.