Skupština glasa u ponedeljak: sednica o nepoverenju zakazana

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić najavila je 24. jula da je sednica o poverenju Vladi zakazana za ponedeljak, 27. jul. Time je posle više meseci odlaganja dobio termin predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi premijera Đure Macuta, a Beograd ulazi u nedelju koja može da presudi mandat izvršne vlasti.

Predlog je grupa od 62 opoziciona poslanika podnela još 13. februara. Kao razloge naveli su slučaj Generalštab i, po njihovoj oceni, neaktivnost premijera u trenutku kada su ulice bile pune. Inicijativu su potpisali poslanici Narodnog pokreta Srbije, Stranke slobode i pravde, Zeleno-levog fronta, pokreta Srbija centar, Ekološkog ustanka i Pokreta slobodnih građana, uz još nekoliko poslaničkih grupa. Reč je, dakle, o širokom opozicionom bloku, a ne o pojedinačnom gestu jedne stranke.

Da termin nije formalnost, pokazuje i skorija istorija ovog predloga. Zakazana sednica 15. i 16. aprila propala je jer u sali nije bilo kvoruma, pa se glasanje nije ni održalo. Otud ponedeljak nosi dvostruki teret: prvo mora da se okupi dovoljno poslanika, a tek onda da se prebroje ruke.

Šta se dešava ako Vlada padne?

Brnabić je precizirala proceduru koja sledi. Ako Skupština izglasa nepoverenje, otvara se rok od 30 dana za formiranje nove vlade. Ne uspe li parlament da je sastavi u tom roku, predsednik Republike raspušta Narodnu skupštinu, a od tog trenutka do izbora ima najviše 60 dana. Prevedeno u kalendar, to znači da bi negativan ishod glasanja mogao da povede zemlju ka vanrednim parlamentarnim izborima do jeseni.

Vlast proceduru predstavlja kao dokaz da institucije rade i da se pitanje poverenja rešava u klupama, a ne na ulici. Brnabić je poručila da će se u ponedeljak videti da li parlament ima poverenja u Vladu, čime je odgovornost prebacila na samu skupštinsku aritmetiku. U kuloarima vladajuće većine ne krije se uverenje da brojke i dalje idu u prilog kabinetu.

Zašto opozicija insistira baš sada?

Opozicioni predlagači na sednicu gledaju drugačije. Za njih je glasanje prilika da se pred kamerama, u zapisniku i uz poimenično izjašnjavanje, jasno vidi ko stoji iza Vlade posle svega što se izdešavalo od početka godine. Čak i ako ne skupe većinu, sam čin izjašnjavanja im služi kao politički instrument uoči eventualne izborne kampanje.

Ostaje pitanje da li će se ponoviti aprilski scenario sa kvorumom ili će se ovoga puta glasati do kraja. Odgovor stiže već u ponedeljak, a od njega zavisi hoće li leto proteći mirno ili u znaku predizbornog odbrojavanja. Šta mislite, da li sednica 27. jula donosi rasplet ili samo novo odlaganje?