Studentska lista: pravila za kandidate i posmatrače

Studentski pokret, koji je mesecima predvodio proteste širom Srbije, ušao je u izbornu fazu. Uoči jesenjih izbora finalizovana su pravila po kojima će se birati kandidati na takozvanoj studentskoj listi, a najavljeno je i regrutovanje posmatrača za izborni dan. Lista se otvoreno profiliše kao glavni izazivač vladajućoj koaliciji na predstojećim izborima.

Odluke se donose kroz mrežu od preko 80 plenuma, faktički zbornih tela fakulteta i grupa građana, koja funkcioniše bez klasičnog stranačkog vrha. Prema pravilima koja su studenti predstavili, ukupno 250 mesta raspoređeno je na šest univerzitetskih gradova: Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Novi Pazar i Kosovsku Mitrovicu. Kandidati se biraju kroz konsenzus, bez glasanja, a svaki plenum može da predloži ime i obrazloži biografiju.

Ko može, a ko ne može na listu?

Pravila su, po rečima učesnika procesa, namerno restriktivna. Kandidat ne može biti aktuelni student, čime pokret pokušava da izbegne optužbe da instrumentalizuje same demonstrante. Na listu ne mogu ni članovi stranaka vladajuće koalicije, niti funkcioneri parlamentarnih opozicionih stranaka, kao ni oni koji su obavljali izvršne ili zakonodavne funkcije za aktuelnu vlast.

Petar Živković, student Pravnog fakulteta, precizirao je da svaki student može da predloži kandidate, objasni predlog i predstavi biografiju na plenumu. Uz proceduru predlaganja uveden je i mehanizam veta: fakultetski plenumi mogu da ulože obrazložen prigovor na ime, a za uklanjanje kandidata potrebna je saglasnost više od polovine uključenih plenuma. Time se, tvrde u pokretu, sprečava da bilo koja grupa nametne svoje ljude.

Konačan spisak biće objavljen tek pošto izbori budu zvanično raspisani. Do tada pokret radi na onome što u kuloarima naziva najosetljivijim delom posla, izgradnji infrastrukture za kontrolu izbornog dana.

Posmatrači i odnos sa opozicijom

Drugi stub priprema je regrutovanje posmatrača i članova biračkih odbora. Po našim saznanjima, deo opozicionih stranaka koje podržavaju pokret spreman je da ustupi svoja mesta u biračkim odborima studentskoj listi, čime bi pokret dobio pristup kontroli glasanja na velikom broju biračkih mesta bez sopstvene stranačke mašinerije.

Nenad Šipoš iz omladinske organizacije Mladi Kula naveo je da će deo opozicije koji stoji uz studente ustupiti mesta u biračkim odborima. To je za pokret bez stranačke strukture presudno, jer bez akreditovanih posmatrača i članova odbora nema uvida u brojanje glasova.

Vladajuća koalicija u izborni ciklus ulazi sa prednošću dosadašnje vlasti i razgranatom mrežom na terenu, dok studentska lista računa na energiju uličnih okupljanja i utisak da nije deo starih podela. Otvoreno je pitanje koliko se protestna mobilizacija može prevesti u glasove i, još važnije, u kontrolu na dan izbora.

Da li protestna energija može da se pretvori u izbornu snagu, ili se pokret gasi u tehničkim detaljima biračkih odbora?