Ponoš o Vučićevoj „Borat kampanji“ i jedinstvu opozicije
Predsednik Srbije centra Zdravko Ponoš ocenio je da vlast vodi kampanju čiji je cilj da uspava probuđene birače, uz poruku da je spreman na jedinstvo opozicije nakon izbora.
- Zdravko Ponoš, predsednik Srbije centra, na TV Nova nazvao je predsednikovu kampanju „Borat kampanjom“ usmerenom na demobilizaciju već probuđenih birača.
- Tvrdi da je vlada Đure Macuta namerno sastavljena od „neuspešnih“ kadrova kao deo plana da Aleksandar Vučić pređe na mesto premijera.
- Najavio je spremnost na jedinstvo opozicije posle izbora i poštovanje odluke studenata o zajedničkom predsedničkom kandidatu.
Zdravko Ponoš, predsednik Srbije centra, ocenio je u gostovanju na TV Nova da aktuelna vlast vodi ono što je nazvao „Borat kampanjom“, čiji je cilj, po njegovim rečima, da uspava i vrati na spavanje sve one birače koji su se u prethodnom periodu politički probudili. Izjavu je dao u Beogradu, u jeku najava o mogućem raspisivanju izbora i sve otvorenije pripreme stranaka za predizborni ciklus.
Ponoš je predsednikov nastup opisao kao pokušaj da se glasačko telo okupi oko poznatih obrazaca, uz poruku da je reč o strategiji anesteziranja biračkog tela, a ne o suštinskoj ponudi. Kritiku je uputio i vladi, tvrdeći da nije sastavljena slučajno.
Zašto Ponoš vladu naziva delom šireg plana
Predsednik Srbije centra izneo je tezu da je kabinet Đure Macuta namerno sastavljen od kadrova koje je označio kao „neuspešne“, i to, kako je naveo, kao deo unapred pripremljenog plana. Krajnji cilj te konstrukcije, po Ponoševom tumačenju, jeste da se stvore uslovi za prelazak Aleksandra Vučića na mesto premijera, čime bi se, tvrdi on, težište izvršne vlasti formalno pomerilo bez promene stvarnog rasporeda moći.
Ponoš je izneo i procenu o dinamici izbornog ciklusa. Prema njegovoj oceni, scenario podrazumeva da izbori budu održani u ranom terminu, čime bi predsednikov nastup na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 23. septembra postao deo kampanjske režije. Reč je o njegovoj interpretaciji namera vlasti, a ne o zvanično potvrđenom kalendaru glasanja, koji do sada nije objavljen.
Ovakva čitanja iz opozicionih redova nisu nova, ali ih Ponoš povezuje u jedinstvenu naraciju o kampanji kao instrumentu demobilizacije. Sa druge strane, vlast redovno odbacuje tvrdnje o unapred režiranim potezima i ističe da o terminu izbora odlučuje u skladu sa ustavnim procedurama.
Da li je opozicija bliža zajedničkom kandidatu?
Najznačajniji deo Ponoševog nastupa tiče se odnosa unutar opozicije. On je poručio da je spreman na jedinstvo opozicionih aktera nakon izbora, bez obzira na trenutne razlike, i da je za njega prihvatljivo poštovanje odluke studenata kada je reč o zajedničkom predsedničkom kandidatu. Time je signalizirao da je spreman da lični i strateški interes stranke podredi širem dogovoru, ukoliko partneri prihvate isti pristup.
Poruka o saradnji posle glasanja otvara pitanje koliko je opozicioni blok zaista blizu operativnog dogovora, a koliko je reč o načelnoj spremnosti bez preciznog mehanizma. Studentski pokret, koji je u prethodnom periodu preuzeo značajan deo inicijative na ulici, u Ponoševom čitanju dobija ulogu arbitra pri izboru zajedničke figure, što nije bez tenzija sa strankama koje imaju sopstvene ambicije.
Za sada ostaje neizvesno da li će najava jedinstva izdržati pritisak samog izbornog nadmetanja, u kojem se partneri često takmiče međusobno pre nego što se udruže. Da li će opozicija uspeti da poštovanje odluke studenata pretvori u konkretan dogovor pre nego što padne odluka o datumu izbora?
