Francuska potpisala pet sporazuma o saradnji sa Prištinom

Francuski ministar zadužen za Evropu Benžamen Adad boravio je 27. jula u poseti Prištini, gde je sa kosovskim zvaničnicima potpisano pet sporazuma o saradnji. Paket pokriva infrastrukturu, pravosuđe i obrazovanje, a najveća pojedinačna stavka je kredit od 60 miliona evra Francuske agencije za razvoj.

Sredstva su namenjena infrastrukturi uoči Mediteranskih igara 2030, uključujući obnovu studentskog kampusa u Prištini i sportske objekte u 13 obrazovnih ustanova. Uz kredit su potpisani i administrativni sporazum o nastavi francuskog jezika na Kosovu, sporazum o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i sporazum o ekstradiciji.

Poseta je nastavak linije uspostavljene u martu ove godine, kada su se sastali Aljbin Kurti i francuski predsednik Emanuel Makron. Adad je tokom boravka u Prištini izjavio da Francuska podržava integraciju Kosova u međunarodne institucije, što je formulacija koja se u Beogradu čita kao najosetljiviji deo celog paketa.

Pet dokumenata, od jezika do ekstradicije

Struktura potpisanog paketa nije slučajna. Kredit za sportsku i studentsku infrastrukturu je vidljivi deo, onaj koji se lako prevodi u fotografije i najave gradilišta. Sporazumi o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i o ekstradiciji su tiši, ali dugoročno teži, jer uspostavljaju direktan pravni kanal između Pariza i Prištine, bez posrednika.

Administrativni sporazum o nastavi francuskog jezika deluje kao najmanja stavka, a zapravo je klasičan instrument dugoročnog uticaja. Francuska ovakve aranžmane koristi decenijama, od Magreba do Istočne Evrope, i oni po pravilu prethode dubljem političkom i ekonomskom prisustvu.

Vršilac dužnosti šefa diplomatije Kosova Glauk Konjufca istakao je posvećenost usklađivanju sa politikama Evropske unije i naveo da je strateški izbor Prištine jasan. “Naš izbor je Evropa, Evropska unija”, rekao je Konjufca. Činjenica da najvažnije spoljnopolitičke poruke u ovom trenutku šalje vršilac dužnosti, a ne ministar s punim mandatom, govori i o tome u kakvoj se institucionalnoj fazi Priština nalazi.

Adad, međutim, nije ponudio bezuslovnu podršku. Naglasio je da napredak zavisi i od ispunjavanja obaveza iz Briselskog sporazuma, čime je zadržao standardnu evropsku uslovljenost. Ta rečenica je i jedina tačka u kojoj se Beograd i Pariz formalno slažu, jer se obe strane pozivaju na isti dokument, ali iz njega izvlače različite zaključke.

Zašto je ova poseta važna za Beograd?

Za Srbiju je problematičan smer, a ne iznos. Šezdeset miliona evra kredita nije suma koja menja ekonomsku sliku regiona, ali podrška članici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija integraciji Kosova u međunarodne institucije jeste politički signal prvog reda. Beograd godinama gradi svoju poziciju upravo na blokadi tog procesa, pre svega u Uneskou, Savetu Evrope i Interpolu.

Paralelno, Pariz ostaje jedan od aktera koji od Prištine traži ispunjavanje obaveza iz Briselskog sporazuma, uključujući formiranje Zajednice srpskih opština. To je tačka na kojoj srpska strana insistira već više od decenije i na kojoj se, po njenom tumačenju, francuska podrška zaustavlja. Otuda dvostruka poruka iz Prištine: politički vetar u leđa, uz podsećanje da račun iz 2013. godine nije zatvoren.

Ostaje pitanje kako će Beograd odgovoriti. Diplomatska nota, javna reakcija predsednika ili tiho beleženje još jednog koraka u nizu, sve tri opcije već su viđene u prethodnim ciklusima. Ono što se menja je tempo: posete ovog ranga Prištini više nisu izuzetak nego rutina, a svaki novi potpisan dokument sužava prostor u kojem srpska diplomatija može da tvrdi da je proces zamrznut.

Da li Srbija još uvek ima instrumente da uspori ovaj proces ili joj je preostala samo kontrola štete?