Vučić s ambasadorom Meksika: hvala što ne priznaju Kosovo
Predsednik Aleksandar Vučić primio je meksičkog ambasadora Karlosa Feliksa Koronu, obeleživši 80 godina diplomatskih odnosa i zahvalivši Meksiku na odbijanju da prizna nezavisnost Kosova.
- Predsednik Aleksandar Vučić primio je 10. jula ambasadora Meksika Karlosa Feliksa Koronu u Beogradu.
- Ove godine obeležava se 80 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Meksika.
- Vučić je zahvalio Meksiku na doslednom poštovanju međunarodnog prava i odbijanju da prizna nezavisnost Kosova.
- Razgovarali su o bilateralnim odnosima, geopolitičkim prilikama i unapređenju saradnje.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je 10. jula u Beogradu ambasadora Sjedinjenih Meksičkih Država Karlosa Feliksa Koronu. Povod je bio okrugao jubilej, osam decenija od uspostavljanja diplomatskih odnosa dve zemlje, ali je razgovor, po saznanjima iz predsedništva, brzo prešao na pitanje koje Beograd u svakom bilateralnom kontaktu drži na vrhu liste, status Kosova.
Vučić je ambasadoru Feliksu Koroni zahvalio na, kako je naveo, doslednom poštovanju međunarodnog prava i odbijanju Meksika da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Meksiko je jedna od zemalja koje su od 2008. godine ostale pri principijelnom stavu da se granice ne menjaju bez saglasnosti obe strane, i taj stav Beograd redovno ističe kao primer diplomatske podrške.
Zašto Srbiji znači svaki glas protiv priznanja?
Odgovor leži u aritmetici. Priština već godinama vodi kampanju za nova priznanja i za članstvo u međunarodnim organizacijama, a svako novo priznanje ili povlačenje ranijeg menja odnos snaga na terenu koji se ne meri oružjem nego brojkama. Zato Srbija računa svaku zemlju koja ostaje pri odbijanju, a Meksiko, kao jedna od najvećih ekonomija Latinske Amerike i članica G20, nosi težinu koja prevazilazi puku brojku na spisku.
Latinska Amerika je za srpsku diplomatiju već duže vreme teren stabilne podrške. Većina zemalja regiona nikada nije priznala Kosovo, a Beograd tu podršku neguje kroz redovne posete, ekonomske sporazume i simbolične gestove poput ovogodišnjeg obeležavanja jubileja sa Meksikom. Osam decenija odnosa nije mala stvar, veza je uspostavljena još 1946. godine, i predstavlja jednu od najstarijih meksičkih diplomatskih niti sa ovim delom Evrope.
Ambasador Feliks Korona istakao je, sa svoje strane, da je Meksiko posvećen daljem jačanju saradnje sa Srbijom. Sagovornici su, prema saopštenju, razgovarali o aktuelnim geopolitičkim prilikama i o konkretnim mogućnostima za unapređenje političke, ekonomske i kulturne razmene.
Šta ostaje kada se sklone zastave?
Iza protokolarnog dela svakog ovakvog susreta stoji pitanje šta od njega ostaje kada se sklone zastave i fotografski aparati. U slučaju Meksika, ostaje kontinuitet. Za razliku od pojedinih zemalja koje su svoj stav prema Kosovu menjale zavisno od političkog trenutka, Meksiko je decenijama ostao na istoj liniji, i upravo tu doslednost Vučić je izdvojio kao najvredniji deo odnosa.
Ekonomska dimenzija ostaje, međutim, ispod potencijala. Robna razmena dve zemlje skromna je u odnosu na veličinu meksičkog tržišta, i svaki susret na najvišem nivou otvara prostor da se ta neravnoteža koriguje. Da li će jubilarna godina doneti konkretne sporazume ili će ostati na nivou dobre volje, pokazaće naredni meseci.
Za srpsku spoljnu politiku, poruka iz ovog susreta je jasna. U vremenu kada se pritisci na pitanju Kosova ne smanjuju, svaka potvrda ranije preuzetog stava ima vrednost, a Meksiko je tu potvrdu ponovo dao. Pitanje je samo hoće li se iza diplomatske ljubaznosti izgraditi i opipljiviji ekonomski most.
Mislite li da Srbija dovoljno koristi podršku koju ima u Latinskoj Americi?
