Petković novom pregovaraču: Bajrami da nauči osnove dijaloga

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković izjavio je u ponedeljak da dijalog Beograda i Prištine praktično stoji od aprila, i to zato što, kako navodi, Priština odbija pozive specijalnog izaslanika Evropske unije Petera Serensena da se za sto vrati. Poruka je stigla nekoliko dana pošto je Aljbin Kurti imenovao novog pregovarača, Agrona Bajramija, čoveka za koga Petković kaže da bi prvo trebalo da nauči osnove dijaloga pre nego što sedne u Brisel.

Rečenica zvuči kao diplomatska poza, ali iza nje stoji konkretna računica. Beograd već mesecima ponavlja istu tezu, da nije Srbija ta koja izbegava razgovor, nego Priština koja ignoriše pozive posrednika. Petković je u tom tonu bio precizan: želje i snovi Prištine, kako je rekao, nisu tema dijaloga niti će ikada biti. Time je unapred zacrtao crvenu liniju za svakog novog sagovornika, pa i za Bajramija.

Zašto se novi pregovarač šalje u prazan hod?

Imenovanje novog čoveka na papiru izgleda kao pokret, u praksi je bliže gestu. Po našim saznanjima iz kuloara briselskog procesa, Bajrami dolazi bez mandata za suštinska pitanja, što znači da može da vodi tehničke razgovore, ali ne i da otvara teme koje bi pomerile pregovore sa mrtve tačke. Ako je tako, promena imena menja malo. Sto ostaje isti, prazan.

Petkovićeva formulacija o osnovama dijaloga zato nije samo uvreda upućena preko granice. Ona je i signal Briselu da Beograd novog pregovarača ne prihvata kao ozbiljnog partnera dok se ne vidi šta tačno sme da pregovara. Serensen, izaslanik koji je preuzeo posredovanje, našao se u nezgodnoj ulozi: poziva obe strane, a jedna od njih, prema Beogradu, sistematski ne odgovara. Kada posrednik zove u prazno, proces se ne prekida zvanično, on samo prestaje da postoji.

Vredi podsetiti da je poslednji ozbiljan zamah dijalog imao još pre više od godinu dana, oko pitanja formiranja Zajednice srpskih opština, obaveze koju Priština do danas nije ispunila. Otkako je taj čvor ostao nerešen, svaki nastavak razgovora vuče se u istu tačku i tu se zaustavlja.

Šta ostaje kada razgovor postane forma

Pred izbornu jesen, i u Beogradu i u Prištini, dijalog sve više liči na kulisu za domaću publiku nego na proces sa ishodom. Svaka strana govori svojim biračima, ne onoj drugoj za stolom. Kurti imenovanjem pregovarača pokazuje aktivnost, Beograd odbijanjem tuđih uslova pokazuje čvrstinu, a Brisel pozivima pokazuje da posreduje. Sve tri poruke idu unutra, ne napolje.

Opozicija u Srbiji ovakve razmene čita drugačije. Deo je oceni da vlast koristi kosovsku temu da skrene pažnju sa domaćih problema, deo traži jasniju strategiju umesto ponavljanja da neko drugi izbegava razgovor. Sa druge strane, iz vlasti stiže odgovor da se principijelnost ne meri brojem sastanaka nego time šta se na njima brani.

Ostaje pitanje koje niko od aktera ne izgovara naglas: dokle se proces može voditi bez sadržaja pre nego što i sama Evropska unija prestane da ga zove dijalogom. Mislite li da nova imena za istim stolom mogu da pokrenu pregovore, ili je Brisel odavno postao mesto na kojem se samo čeka izborni kalendar?