Vlast uzvratila u Skupštini: Mali i Jovanov u kontranapadu

Ministar finansija Siniša Mali podigao je u sali Narodne skupštine grafikon sa šemom o gasifikaciji Trstenika i sa svog mesta prozvao poslanika opozicije Miroslava Aleksića zbog obećanja iz kampanje 2008. godine da će svaki građanin dobiti 1.000 evra. Pitanje je ponovio više puta i svelo se na dve rečenice: da li je to obećao i da li je ispunio. Aleksićevo izlaganje Mali je ocenio kao dugo, ali glupo, i time postavio ton kojim je vladajuća većina uzvratila na predlog o izglasavanju nepoverenja vladi Đure Macuta.

Vanredna sednica koja je počela kao opozicioni obračun sa vladom pretvorila se, gledano sa vladajućih klupa, u obrnutu operaciju. Umesto da brani bilans, vlast je otvorila arhivu. Devedesete, privatizacije, stara predizborna obećanja i lične biografije poslanika opozicije postali su glavni materijal, a ministarske klupe su se smenjivale za govornicom brže nego u redovnom radu Skupštine.

Šta vlast nudi kao odgovor na optužbe?

Ministarka privrede Adrijana Mesarović ponudila je aritmetiku umesto polemike. Navela je da je pod ranijim vlastima zaključeno 2.286 privatizacionih ugovora i da je 670 njih raskinuto zbog korupcije, pa je taj odnos iskoristila kao okvir za tvrdnju da ovlašćenje za držanje lekcija o javnom novcu nije na strani predlagača sednice. Brojka je odabrana pažljivo, jer je dovoljno velika da se pamti i dovoljno konkretna da se opoziciji teško odgovara jednom rečenicom sa govornice.

Prvi potpredsednik vlade Ivica Dačić otišao je korak dalje i u skupštinsku salu doneo dokaz koji se čuje. Pustio je snimak zvučnog topa, uređaja oko kojeg se mesecima vodi jedan od najspornijih sporova između vlasti i opozicije. Poruka je bila da spor treba da se reši demonstracijom, a ne razmenom optužbi.

Premijer Đuro Macut je, sa druge strane, povukao jasnu liniju. Pitanja o slučaju Senjak odbio je da komentariše uz obrazloženje da bi bilo kakav odgovor predstavljao pokušaj uticaja na pravosudne organe. To je istovremeno i najosetljivija tačka cele sednice, jer je upravo taj slučaj deo argumentacije zbog koje je nepoverenje i predloženo.

Aritmetika koja unapred zatvara sednicu

Šef poslaničke grupe vladajuće većine Milenko Jovanov nije čekao kraj rasprave da bi objavio ishod. Poručio je da vladajuća većina neće glasati protiv sopstvene vlade i da se to nikada nije desilo i ne dešava se. Time je celu sednicu sveo na politički performans sa unapred poznatim rezultatom, što je za vlast komotna, a za opoziciju nezahvalna pozicija.

Jovanov je precizirao i ono što se u javnoj raspravi često preskače. Izglasavanje nepoverenja ne vodi automatski na izbore, već pokreće proceduru u kojoj predsednik Republike obavlja konsultacije sa poslaničkim grupama. Za deo opozicije koji ovu sednicu vidi kao prečicu do vanrednog izbornog ciklusa, to je podsećanje da između glasanja i izborne kampanje stoji još jedan korak koji ne kontroliše Skupština.

Kritika je stigla i sa druge strane. Novinarka Mirjana Nikolić ocenila je da je Macut na sve afere odgovarao formulacijom da to nije tačno, čime je, po njenoj oceni, dijalog o odgovornosti bio onemogućen pre nego što je počeo. Ta zamerka pogađa suštinu sednice: kada obe strane unapred znaju rezultat glasanja, rasprava prestaje da bude provera vlasti i postaje priprema terena za sledeći izborni ciklus.

Da li vas je više ubedila odbrana vlade brojkama iz prošlosti ili optužbe opozicije za aktuelne afere?