Advokati ne stižu do uhapšenih u Zubinom Potoku

Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović izjavio je 29. jula za TV Prvu da advokat ne može da dođe do dvojice Srba uhapšenih u Zubinom Potoku i da se ne zna ni ko je tačno priveden ni zbog čega. Reč je o Momiru Jakšiću i Miljku Biševcu, koje je kosovska policija privela u noći između 27. i 28. jula, pod sumnjom da su 1999. počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Odalović je ocenio da od dolaska Aljbina Kurtija na čelo privremenih institucija u Prištini traje kontinuitet institucionalnog i fizičkog nasilja nad Srbima, i da su hapšenja u Zubinom Potoku poslednja karika u tom nizu. Njegova primedba se ne tiče osnova sumnje, nego onoga što je usledilo posle privođenja.

Hapšenja, ova sada, i ovo što se dešava, način da ni advokat ne može da dođe do privedenih lica, da niko ne zna ni ko ni zašto, je nešto što zabrinjava

Pravo na branioca od prvog časa lišenja slobode nije procesni detalj nego temelj postupka, i upravo se oko toga vodi spor između Beograda i Prištine u svakom predmetu ratnih zločina na severu Kosova.

Grupa koja je krenula ka Ulcinju

Odalović hapšenja u Zubinom Potoku dovodi u vezu sa jednim od najstarijih nerešenih predmeta o nestalim licima. Grupa intelektualaca krenula je 1999. iz Kosovske Mitrovice ka Ulcinju i do odredišta nikada nije stigla.

To je grupa intelektualaca koja je pošla iz Mitrovice ka Ulcinju, nisu stigli tamo, negde su, prema informacijama koje su cirkulisale, likvidirani

Ista grupa se u Prištini vodi pod nazivom Intelektualci, a sumnja se da broji 23 osobe otete u aprilu 1999. na području Kaludre, u opštini Zubin Potok. To je i osnov po kojem se dvojica uhapšenih terete.

Zašto srpsku stranu prvi put ne zovu na lokaciju?

Zato što je, prema Odaloviću, prekinuta praksa zajedničkog izlaska na teren koja je do sada važila u predmetima nestalih lica. Komisija za nestala lica godinama je bila prisutna kada se otvarala grobnica, bez obzira na to čiji se posmrtni ostaci traže.

„Ranije smo bili zajedno sa njima na lokacijama. Po prvi put nas ne zovu da zajedno budemo na lokaciji”, rekao je Odalović.

O čemu je konkretno reč, pisali smo jutros. Iskopavanje u selu Mala Kaludra kod Zubinog Potoka počelo je u utorak 28. jula, dan posle hapšenja, po nalogu Osnovnog suda u Prištini i zahtevu Specijalnog tužilaštva Kosova. Već prvog dana pronađeni su posmrtni ostaci od forenzičkog značaja i obuća, a identitet nije utvrđen. Odalović uz to prigovara da Priština izbegava otvaranje grobnica u kojima se traže posmrtni ostaci Srba.

Drecun: tiho etničko čišćenje

Predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun govorio je o istoj temi za TV Pink i postupanje Prištine opisao nizom konkretnih radnji.

Otmete imovinu, zastrašujete ljude, hapsite ih zbog navodnih ratnih zločina, svodite ih na građane drugog reda, institucionalno ih maltretirate, ne poštujete nikakva njihova ljudska prava.

Drecun je dodao i drugu stranu tog računa, odnos prema pomoći iz Srbije.

Onemogućavate državu Srbiju da im pomaže, a srpski narod bez pomoći države Srbije ne može da opstane na KiM.

Na pitanje kako se to naziva, odgovorio je bez ublažavanja.

Pa etničko čišćenje, samo niko neće da ga nazove tako iz zapadnog dela međunarodne zajednice. To je neka vrsta tihog etničkog čišćenja da bi Kurti dovršio posao.

Drecun tvrdi i da Kurti hapšenjima pokušava da parira presudi Hašimu Tačiju, čije je izricanje pred Specijalizovanim većima zakazano za septembar. Očekuje osuđujuću presudu i procenjuje da Priština unapred gradi protivtežu.

Ta veza se ne može dokazati saopštenjima, ali daje kalendar po kojem se stvari mogu meriti. Do septembra su na severu Kosova otvorena dva pitanja sa rokom: odluka o pritvoru dvojici uhapšenih iz Zubinog Potoka i rezultati identifikacije ostataka iz Male Kaludre. Prvo se meri danima, drugo mesecima, i tek kada oba budu poznata videće se da li je reč o istražnoj radnji ili o nečemu širem.