ODIHR traži 332 posmatrača za izbore u Srbiji
Izveštaj objavljen 31. jula traži tim stručnjaka, 32 dugoročna i 300 kratkoročnih posmatrača, uz ocenu da ključne preporuke iz ranijih izbornih ciklusa i dalje nisu sprovedene.
Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) preporučila je da se u Srbiju pošalje puna posmatračka misija za predstojeće izbore. Preporuka stoji u izveštaju misije za procenu potreba, objavljenom 31. jula 2026, i podrazumeva tim stručnjaka, 32 dugoročna posmatrača za praćenje širom zemlje i 300 kratkoročnih posmatrača na dan glasanja.
Članovi misije boravili su u Beogradu od 6. do 10. jula. Posao takvog tima nije da ocenjuje izbore nego da proceni šta izborni ciklus traži: pun raspored posmatrača, uži stručni format ili samo ograničeno praćenje. Zaključak je pao na najširu varijantu. Okruženje u kojem se izbori spremaju izveštaj opisuje kao “izrazito polarizovano političko i društveno okruženje”.
Šta bi posmatrači pratili?
Misija se ne bi zadržala na danu glasanja. Prema izveštaju, tim bi pratio:
- primenu novog zakonskog okvira
- rad izborne administracije
- registraciju kandidata
- kampanju u tradicionalnim i onlajn medijima
- dezinformacije i moguće strano mešanje
Dugoročni posmatrači se raspoređuju po gradovima nedeljama pre glasanja i njihov nalaz o kampanji obično nosi veću težinu od zapisnika sa biračkih mesta. Zato je broj 32 ovde važniji podatak nego što na prvi pogled deluje, jer određuje koliko će se detaljno pratiti period koji prethodi izbornom danu.
Koje preporuke i dalje nisu sprovedene
Izveštaj kao nesprovedene navodi četiri grupe ranijih preporuka:
- sprečavanje zloupotrebe državnih resursa
- zaštita birača od pritisaka i zastrašivanja
- transparentan nadzor finansiranja kampanje
- uravnoteženo medijsko izveštavanje
Uz to, misija beleži tvrdnje o kupovini glasova, o potencijalnoj zloupotrebi državnih resursa i o zastrašivanju birača, kao i izraženu pristrasnost televizija sa nacionalnom frekvencijom. Deo sagovornika je dosadašnje korake u izbornoj reformi, prema izveštaju, opisao kao “fragmentarne, selektivne i nedovoljno uključive”.
Birački spisak i komisija koja kasni
Jedinstveni birački spisak u trenutku pisanja izveštaja sadrži 6.439.075 registrovanih birača. Tokom 2025. uvedene su mere za veću transparentnost registracije birača i osnovana je nezavisna Komisija za reviziju biračkog spiska. Sagovornici misije doveli su u pitanje da revizija uopšte može dati rezultat pre nego što se izbori raspišu, što bi celu meru pretvorilo u posao koji stiže posle glasanja.
Sličan problem pravi i jedna izmena koja je na papiru liberalizacija. Ukinuto je ranije ograničenje po kojem je birač svojim potpisom mogao da podrži samo jednu izbornu listu. Sagovornici upozoravaju da novo rešenje otvara prostor za takozvane fantomske liste, dakle za grupe koje izlaze bez stvarne biračke baze i troše prostor u kampanji, u izbornoj administraciji i na samom listiću.
Šta je prethodilo
Izveštaj tenzije vezuje i za masovne studentske proteste koji traju od novembra 2024. i koji su, kako se navodi, dodatno pojačali podelu u društvu. Isti taj period doneo je i seriju izmena izbornog okvira, pa se predstojeći ciklus prvi put sprema po pravilima koja u praksi još nisu proverena.
O tome kako se za taj ciklus sprema i Ustavni sud, i kako prijava protiv Petrova čeka na red, pisali smo ranije. Sada se toj slici dodaje i međunarodni sloj: odluka o slanju posmatrača formalno je na državama učesnicama OEBS-a, ali se preporuka misije za procenu potreba u praksi retko obara.
Konkretan datum izbora još nije raspisan. Od tog datuma zavisi i da li će dugoročni posmatrači stići na vreme da isprate ono zbog čega ih ODIHR i traži, dakle kampanju, a ne samo prebrojavanje.
