Priliv migranata u Srbiju manji za 46,71 odsto

Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije obavestio je javnost da, prema raspoloživim podacima i pokazateljima, nema naznaka da bi zbivanja na zapadnomediteranskoj migracionoj ruti dovela do povećanog priliva migranata u Srbiju. Povod je masovni prelazak u španskoj enklavi Seuta, zabeležen 30. i 31. jula. Uz tu ocenu Komesarijat je izneo i podatak koji do sada nije ulazio u naslove.

Od početka 2026. godine u Srbiji je evidentirano 2.766 lica. U istom periodu prošle godine bilo ih je 5.190. Razlika je 2.424 osobe, odnosno 46,71 odsto manje, i Komesarijat to čita kao nastavak trenda smanjenog migracionog pritiska.

Zašto zbivanja u Seuti ne stižu do balkanske rute?

Zato što se odvijaju na drugom pravcu. Komesarijat navodi da je zapadnomediteranska ruta geografski i operativno odvojena od istočnomediteranske i balkanske, preko kojih idu kretanja relevantna za Srbiju. U talasu koji je zapljusnuo Seutu dominiraju državljani Maroka i zemalja podsaharske Afrike, a oni tradicionalno ne čine ključan udeo u migracijama duž balkanskog pravca.

Procene o broju ljudi koji su prešli u kratkom roku kreću se od nekoliko hiljada do znatno više. Španske vlasti uputile su dodatne bezbednosne snage radi stabilizacije stanja i pojačane kontrole granice, institucije Evropske unije nastavljaju da prate razvoj situacije, a Španija i Maroko postigli su dogovor o povratku, pa je, prema dostupnim podacima, oko dve trećine ljudi već vraćeno.

Kao moguće okidače Komesarijat navodi:

• promene u praksi kontrole granice
• aktivnosti krijumčarskih mreža
• lokalne prilike u regionu Severne Afrike

Zvanično potvrđenih pokazatelja da je reč o trajnijem trendu ili o širim posledicama po druge migracione pravce, po istom saopštenju, za sada nema.

Šta je poručila komesarka

Komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević težište je stavila na stabilnost i na formulaciju koju Beograd ponavlja od migracione krize 2015. godine. Njena izjava iz saopštenja glasi:

Najvažniji su mir i stabilnost, kao i odgovorno upravljanje migracijama. Kada je u pitanju Republika Srbija, stanje migracija je stabilno i pod kontrolom. Ono što je najvažnije, a što je i predsednik Republike Srbije istakao još od početka migracione krize 2015. godine, Srbija nije i nikada neće biti parking za migrante. Naša politika je jasna, Srbija će nastaviti da odgovorno upravlja migracionim procesima, štiteći svoje građane, ali i poštujući međunarodne standarde i humanitarne principe.

Komesarijat prati situaciju u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i međunarodnim organizacijama. U saopštenju je najavljeno da će javnost biti obaveštena ako dođe do promena koje bi uticale na migraciona kretanja u regionu.

Vučić: Nama ne može da se desi ovo što je u Španiji

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je o Seuti uveče 31. jula, u gostovanju na Niš TV od 21.48 do 23.45. Poređenje sa Španijom postavio je bez ograde.

Nama ne može da se desi ovo što je u Španiji. Ne moram da objašnjavam zašto je to tako, ali mi smo ozbiljna država.

Ponovio je i rečenicu koju koristi godinama unazad: “Stalno smo govorili da Srbija nije parking za migrante, iako smo uvek ljude poštovali.” Na demografski deo priče osvrnuo se brojkom: “Uzmite Evropu, sa sve Britanijom, u jednoj Nigeriji se na godišnjem nivou rodi više dece nego u celoj Evropi i celoj Rusiji.”

Šta pokazuju brojke iz srpskih centara

Pad broja evidentiranih lica nije usamljen podatak. Komesarijat je 29. jula saopštio da je od početka godine podržao dobrovoljni povratak više od 100 lica u zemlje porekla, što je rast veći od 150 odsto u odnosu na isti period 2025. godine. Dva dana ranije, u Centru za azil u Vranju, u kome je smešteno 72 korisnika, a 39 dece uključeno u školski sistem, uručena je donacija sportske opreme i edukativnih rekvizita.

Ta dva podatka objašnjavaju zašto Komesarijat ovako mirno govori o Seuti: kapaciteti u Srbiji se prazne, a ne pune. Sledeća provera biće brojke o popunjenosti prihvatnih i azilnih centara na kraju avgusta. Ako se tempo iz prvih sedam meseci nastavi, Srbija bi 2026. godinu završila sa upola manje evidentiranih lica nego 2025.