Madrid spustio barijeru u more, u Seuti 67 poginulih

Španska vlada saopštila je u subotu, 1. avgusta, da je broj poginulih u graničnoj krizi kod Seute porastao na 67, a istog dana su na lukobranu koji ulazi u more počeli radovi na barijeri dugoj 500 metara. Za Beograd to nije daleka vest, jer se svaki pritisak na zapadnu mediteransku rutu ranije ili kasnije očita i na Balkanu, a Komesarijat za izbeglice i migracije je već saopštio da nema naznaka novog priliva ka Srbiji.

Deo stradalih se udavio, a deo je poginuo u stampedu prilikom prelaska preko lukobrana. Tačan sled događaja španske vlasti još nisu razložile, ali je reč o dva odvojena uzroka smrti na istom uskom potezu, tamo gde se kopnena granica završava i gde se ulazi u vodu.

Između četvrtka i petka u enklavu je ušlo između 50.000 i 60.000 ljudi. Većina njih se već vratila u Maroko, a stotine su nastavile povratak u subotu, u kolonama koje su španska vojska i Civilna garda pratile do prelaza. Seuta ima svega 18,5 kvadratnih kilometara i od kopnene Španije je udaljena oko 25 kilometara morem, pa je za grad te veličine takav priliv značio prekid uobičajenog života.

Šta je barijera od 500 metara?

Reč je o zaštitnoj pregradi koja se postavlja duž lukobrana na morskoj granici između Seute i Maroka, na potezu dugom pola kilometra. Radnici su montažu počeli u subotu, na istom mestu na kom je nastao stampedo, a svrha je da se onemogući prolaz uz sam nasip i plivanje oko njegovog kraja. Migranti su do sada u vodu ulazili kod marokanskog grada Fnideka, odakle do španske obale ima oko pet kilometara.

Madrid brani liniju prema Rabatu

Ministar unutrašnjih poslova Fernando Grande Marlaska rekao je da je saradnja sa Marokom omogućila da se situacija preokrene za 24 sata i da će samu situaciju morati zajedno da ocene Španija i Maroko. O onima koji su prelazak organizovali poručio je novinarima: “Nemilosrdni smo prema onima koji krše zakon.”

Odbacio je i tumačenje da je susedna zemlja izvor pritiska. “Maroko nije pretnja za Seutu, niti za ostatak Španije. On je pouzdan partner”, rekao je Grande Marlaska. Ta ocena nosi političku težinu, jer se u delu evropskih prestonica kriza čitala kao poluga Rabata prema Madridu.

Zašto je Brisel podeljen?

Premijer Pedro Sančez ocenio je da su pozivi na suspenziju Španije u Evropskoj uniji vođeni predrasudama, lažnim vestima, neznanjem ili političkim interesom. Zatražio je koordinaciju na nivou Unije i poručio da je bezbednost spoljnih granica zajednička odgovornost. Dvadeset dve članice potpisale su pismo protiv nekontrolisanih prelazaka i zatražile hitan sastanak ministara unutrašnjih poslova, a Italija je privremeno vratila kontrole na granicama sa Španijom. Rim je bio prvi koji je otvorio pitanje suspenzije Šengena, o čemu smo pisali 31. jula.

Grad koji još broji

Predsednik Seute Huan Hesus Vivas opisao je stanje u gradu posle tri dana:

“Život u ovom gradu je poremećen zbog incidenta na granici. Povratak ljudi je počeo zadovoljavajuće, ali proces mora biti okončan.”

Njegova formulacija pokazuje ono što se iz brojki ne vidi, da povratak nije završen ni kada se većina vrati. Migrant Mohamed Hatri (23) izjavio je da namerava da ostane, gladan ili ne, dok je Uail Lamzeiz proveo osam dana u Seuti i sam se vratio u Maroko. Dva odgovora na istom lukobranu, u istoj nedelji, mere koliko je težak posao koji španske vlasti nazivaju okončanjem povratka.

Poređenja radi, 2021. godine, na vrhuncu spora Madrida i Rabata, u Seutu je za dva dana ušlo više od 10.000 ljudi i to je tada bio rekord. Ovogodišnja brojka je najmanje pet puta veća i prvi put uz nju ide spisak poginulih. Barijera od 500 metara je odgovor na jedno mesto, dok pitanje ko snosi trošak i nadzor spoljne granice ide na sto ministara unutrašnjih poslova Unije, koji se sastaju na zahtev dvadeset dve članice.