Iskaz o Maloj Kaludri stoji u spisima od 2003. godine
Iskaz Ranka Tepavca o mestu ukopa u Maloj Kaludri dat je istražiteljima UNMIK-a 7. februara 2003, javnosti je poznat od 2013, a lokacija se otvara tek sada.
O mogućoj masovnoj grobnici u Maloj Kaludri kod Istoka pisali smo juče, povodom pritvora dvojici osumnjičenih i objašnjenja iz Prištine da je čovek uhapšen u Kraljevu u tom predmetu tretiran kao svedok. Dokument koji objašnjava zašto se lokacija otvara tek sada nastao je pre 23 godine i sve to vreme stoji u spisima.
Reč je o iskazu koji je Ranko Tepavac dao istražiteljima UNMIK-a i Kosovske policije 7. februara 2003. godine. U njemu je opisao šta se, po njegovim rečima, dogodilo 19. aprila 1999. u tom selu, uključujući i mesto ukopa. Fond za humanitarno pravo, FHP Kosovo i REKOM u zajedničkoj oceni navode da delotvorne provere te lokacije posle toga nije bilo.
Šta piše u iskazu iz 2003.
Prema iskazu, grupu albanskih civila zaustavila je grupa predvođena Jovicom Utvićem iz Male Kaludre. Civilima su oduzeti novac i dragocenosti, uz obećanje da će moći da nastave put prema Ulcinju. Kada su se okrenuli, na njih je otvorena vatra.
Tepavac je istražiteljima preneo i šta je usledilo posle pucnjave. Policija je, po njegovim rečima, meštanima Male Kaludre dala naređenje: “Zakopajte te koje ste ubili.”
Iskaz nije ostao tajan. Postao je javno dostupan 7. januara 2013, kada ga je na albanskom jeziku objavio list Zëri. Detaljna rekonstrukcija slučaja ušla je kasnije u drugu knjigu Kosovske knjige pamćenja, pod naslovom “Dostojanstvo za nestale”.
Zašto lokacija nije proverena 23 godine?
Odgovor za sada nije dala nijedna institucija koja je iskaz imala. Osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić u tekstu objavljenom na Peščaniku 31. jula 2026. godine navodi:
UNMIK i Kosovska policija su od februara 2003. godine raspolagali informacijama o zločinu i mestu ukopa, ali nema podataka da su sproveli delotvornu istragu i proverili lokaciju.
Ocena se odnosi na period u kome je bezbednosnu i pravosudnu nadležnost na Kosovu imala misija Ujedinjenih nacija. FHP uz to navodi da je srpska policija za zločin znala od dana kada se dogodio.
Time se broj adresa na kojima je podatak stajao penje na tri, i to u tri različita perioda: srpska policija od aprila 1999, UNMIK i Kosovska policija od februara 2003, a šira javnost od januara 2013. Ekshumacija se izvodi po nalogu Specijalnog tužilaštva Kosova, dakle 2026. godine.
Sa jučerašnjim podatkom iz Prištine ova hronologija se slaže samo delimično. Ako je uhapšeni u Kraljevu u ovom predmetu zaista svedok, onda je i sada primarni ulaz u slučaj isti kao 2003, dakle kazivanje čoveka koji je bio blizu događaja, a ne materijalni trag prikupljen istragom.
Ko su ljudi koji se traže
Prema dokumentaciji Fonda za humanitarno pravo, reč je o grupi aktivista Demokratskog saveza Kosova koji su noću, preko planina, pokušali da se domognu Crne Gore. Među 23 nestala navode se:
- Idriz Rrecaj, Adem Ademi, Adem Beqiri i Ali Halitaj
- Hasan Dërvari, Sahit Berani, Demir Ahmeti i Fatmir Fazlia
- članovi porodica Ujkani i Mëziu
Vremenski raspon je ono što ovaj slučaj izdvaja iz niza nerešenih predmeta o nestalima. Između iskaza datog istražiteljima i naloga za ekshumaciju stoji 23 godine, a između aprila 1999. i tog naloga 27 godina. Prijave o nestanku podnete su u prvim posleratnim godinama, dok se lokacija otvara sada.
Sledeći konkretan datum u ovom predmetu je istek pritvora dvojici osumnjičenih, mesec dana od određivanja. Do tada bi trebalo da bude poznato i šta je nađeno na lokaciji koja se, po iskazu iz februara 2003, mogla proveriti odmah.
