Savet za borbu protiv korupcije imenovao šest institucija
Miroslav Milićević prvi put nabraja ko Savetu uskraćuje dokumentaciju o pruzi Beograd-Subotica, 21 mesec posle pada nadstrešnice u Novom Sadu u kojem je poginulo 16 ljudi.
Predsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević izjavio je 1. avgusta za agenciju FoNet da šest državnih i javnih institucija Savetu uskraćuje dokumentaciju o infrastrukturnim projektima. Izjava je objavljena u 13.17, tačno 21 mesec posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je poginulo 16 ljudi.
Savet je savetodavno telo Vlade Srbije i formalno radi za nju. Milićević je sada prvi put naveo imena onih koji na zahteve tog tela ne odgovaraju. Dokumentaciju su, kako je precizirao, uskraćivali:
- Republički geodetski zavod
- Ministarstvo finansija
- Poreska uprava
- Grad Beograd
- Telekom Srbija
- Srbijagas
Reč je o institucijama koje drže katastarske podatke, poreske evidencije, gradsku dokumentaciju i podatke o telekomunikacionoj i gasnoj infrastrukturi. To je materijal bez kojeg se novčani tok jednog velikog državnog projekta ne može rekonstruisati unazad.
Zbog čega slučaj stoji 21 mesec
Milićević je kao razloge zastoja naveo složena veštačenja, veliki broj učesnika u projektu modernizacije pruge Beograd-Subotica i nedovoljnu dostupnost dokumentacije. Savet je odmah posle pada nadstrešnice tražio od Tužilaštva za organizovani kriminal da ispita sve finansijske tokove i odgovornost svih učesnika u sprovođenju tog projekta.
“Ključno pitanje je puna nezavisnost pravosuđa i mogućnost da se bez političkih pritisaka utvrdi odgovornost”
Zastoj koji Milićević opisuje ima i merljivu stranu, o kojoj smo već pisali. Od januara 2025. do kraja marta 2026. Tužilaštvo za organizovani kriminal uputilo je policiji 180 zahteva za prikupljanje obaveštenja, a odgovor dobilo na 63. Istragom protiv Gorana Vesića, Tomislava Momirovića i drugih obuhvaćeno je 14 osoba, a šteta budžetu procenjena je na oko 115 miliona dolara. Milićevićev spisak od šest institucija i tužilački odnos od 180 prema 63 opisuju isti problem sa dve strane.
Preporuke koje Vlada nije prihvatila
Savet ne dobija pozive da učestvuje u radnim grupama za izradu zakona važnih za borbu protiv korupcije, iako je njegovo učešće predviđeno u više dokumenata. Preporuke koje Vlada nije prihvatila odnose se na:
- transparentnost infrastrukturnih projekata
- objavljivanje svih ugovora i finansijskih tokova
- primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
Ključna zamerka nije u pojedinačnoj preporuci nego u tome što ne postoji rok. Vlada nije dužna da se o izveštaju Saveta izjasni, pa izostanak odgovora nema posledicu.
“Do danas nije uspostavljen mehanizam kojim bi Vlada bila obavezna da se u određenom roku izjasni o svakom izveštaju Saveta”
Savet više od dve decenije ukazuje na sistemsku korupciju. Milićević je u istoj izjavi opisao gde vidi njeno težište.
“Zakon se najviše izvrgava upravo na mestima gde postoji najveća politička moć, kod onih koji imaju mogućnost da ga donose, tumače ili blokiraju njegovu primenu”
Savet nema istražna ovlašćenja. Ne može da naredi dostavljanje dokumenta, ne može da pokrene postupak i ne može da kazni instituciju koja ćuti. Jedino sredstvo koje mu je ostalo je javni izveštaj, a upravo je taj izveštaj ono na šta Vlada nije obavezna da odgovori.
“Borba protiv korupcije ne može biti uspešna ukoliko institucije koje na probleme ukazuju ostanu bez stvarnog uticaja”
Ono što je posle ove izjave novo, spisak institucija koje ne odgovaraju, sada je javno i imenovano. Sledeći korak u sudskom delu priče su nalazi veštaka, za koje rok nije određen.
