Ilindan na Kosovu: sabor u Košu okupio oko 150 vernika

Ilindan na Kosovu obeležen je 2. avgusta u sedam mesta, od Gnjilana do Kačanika, a dve proslave izdvojile su se iz uobičajenog rasporeda liturgija. U Cernici kod Gnjilana hram Svetog proroka Ilije napunio je 100 godina postojanja, a u povratničkom selu Koš kod Istoka okupilo se oko 150 vernika na saboru koji je posle 1999. godine bio prekinut.

Arhijerejsku liturgiju u Cernici služio je mitropolit raško-prizrenski Teodosije, uz sasluženje sveštenstva Eparhije raško-prizrenske. U Košu su liturgiju služili paroh osojanski Dalibor Kojić i đakon novopazarski Miloš Popović, i to u hramu Vavedenja Presvete Bogorodice, jer je Sveti Ilija u tom selu seoska, a ne hramovna slava. Posle bogosluženja u porti je upriličen zajednički ručak.

Praznik je obeležen na ovim mestima:

• Cernica kod Gnjilana, gde je bila centralna proslava
• Koš kod Istoka
• Velika Hoča, gde je Sveti Ilija hramovna slava
• Vrbeštica
• Lešak
• Kačanik
• Smač

U Kačaniku i Smaču danas više nema srpskog stanovništva. Liturgija je i ove godine služena, slavski kolač je prelomljen, i to je jedini oblik u kojem se pravoslavni kalendar u tim mestima još održava.

Sabor u Košu stao je 1999. i vraća se treće leto

Sabor Svetog Ilije u Košu održavan je do 1999. godine, potom je prekinut, a obnovljen je posle povratka dela meštana. Inicijativa je krenula od Danijele Popović, rodom iz tog sela, koja kaže da odziv raste iz godine u godinu.

„To je bila moja ideja koju su podržali moji rođaci, drugari, komšije. Evo već treće godine je ovako da ne možemo svi da stanemo u crkvi i nadam se da će biti još bolje sledeće godine“, rekla je Popović.

Njena rečenica o tome da ne mogu svi da stanu u crkvu je merilo koje se proverava lakše od bilo koje procene broja povratnika. To je popunjenost jednog seoskog hrama, i ona se ponavlja treću godinu zaredom.

Koliko je 150 ljudi prema nekadašnjih 3.000

Branko Obradović, raseljeno lice poreklom iz Koša, podsetio je da je ovaj sabor nekada bio među najvećima na Kosovu.

„U pravoslavnom življu i današnji dan Svetog Ilije je jedan od najvećih sabora koji se održavao na Kosovu. Ovde su se okupljali od Orahovca, Kijeva, Radošine, Zubinog Potoka, pa do Ljevoše u Peći. Ovde je znalo da bude i do 3.000 ljudi. Zadnje dve godine broj ljudi se znatno uvećava i to nas raduje. Na današnji dan se okupljamo u velikom broju ovde, kao i na crkvenu slavu 4. decembra“, naveo je Obradović za Radio Goraždevac.

Kada se dve brojke stave jedna uz drugu, odnos je dvadeset prema jedan: današnjih 150 vernika je dvadeseti deo nekadašnjih 3.000. Spisak mesta koja je Obradović nabrojao ide od Orahovca na jugu Metohije do Zubinog Potoka na severu Kosova, dakle preko gotovo cele teritorije, dok današnji skup okuplja pretežno meštane i raseljene Koševčane.

Zato rast o kojem govore i Popović i Obradović treba čitati precizno. On se meri u odnosu na godine u kojima sabora uopšte nije bilo, ne u odnosu na stanje pre 1999. Ta razlika je ceo raspon onoga što se u zvaničnim izveštajima o povratku obično sabija u jednu rečenicu.

Šta je paroh poručio okupljenima

Kojić je u besedi govorio o Svetom proroku Iliji, veri i istrajnosti, povezujući očuvanje vere sa ostankom na vekovnim ognjištima.

„Ostavljeno nam je u zavet da čuvamo i da pored vere, svetu kosovsko-metohijsku zemlju kao zenicu oka čuvamo, da se toga ne odričemo, da veru ne gubimo nego da se utemeljimo u samom Isusu Hristu, već da se sa tog nepresušnog izvora napajamo vodom živom i verom živom“, rekao je Kojić.

Crkva Vavedenja Presvete Bogorodice u Košu decenijama je bila duhovno središte tog dela Metohije. U njoj je, kao episkop raško-prizrenski, bogoslužio i potonji patrijarh Pavle. Uz obnovljen hram i izgrađen crkveni konak, objekat ponovo služi kao mesto okupljanja meštana i raseljenih.

Vek hrama u Cernici

Hram Svetog proroka Ilije u Cernici podignut je 1926. godine, pa je ovogodišnji Ilindan tamo obeležen uz jubilej od punog veka. Jubilej je bio razlog da centralna proslava praznika u Eparhiji raško-prizrenskoj bude upravo tamo. Mitropolit Teodosije je u besedi pozvao vernike da ostanu čvrsti u veri, a posle liturgije održan je kulturno-umetnički program.

Cernica i Koš su dve različite situacije u istom danu. U Cernici se obeležava kontinuitet, sto godina bogosluženja na istom mestu. U Košu se obeležava prekid i pokušaj da se on premosti.

Kada se u Košu ponovo okupljaju

Sledeći datum je poznat i Obradović ga je sam imenovao: 4. decembar, Vavedenje Presvete Bogorodice, crkvena slava samog hrama. To je drugi od dva dana u godini kada se raseljeni Koševčani vraćaju u selo u većem broju. Da li odziv i dalje raste, videće se tek na Ilindan 2027. godine, kada bude postojao i četvrti podatak u nizu.