Sorensen sa Petkovićem i Bisljimijem o planu dijaloga

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Piter Sorensen vodio je 13. maja u Briselu razdvojene konsultacije sa šefovima dva pregovaračka tima, direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petrom Petkovićem i kosovskim glavnim pregovaračem Besnikom Bisljimijem. Cilj sastanaka, kako je Sorensen saopštio na mreži X, bilo je iscrtavanje radnog plana dijaloga za narednih nekoliko meseci u okviru evropski posredovanog procesa normalizacije, navodi portal European Western Balkans u izveštaju od istog datuma.

Po objavljenoj agendi, Sorensen je delegacijama izneo tri tačke dnevnog reda: izradu konkretnog radnog plana, dalje aktivnosti u procesu normalizacije i implementaciju već potpisanih sporazuma. Konkretne tekstove dogovora razgovori nisu obuhvatili, već su, prema saopštenju EU službe za spoljne poslove, ostali na nivou orijentacionog programa rada. U razgovorima nisu učestvovali predsednici dveju delegacija na liderskom nivou, što je sa stanovišta diplomatske procedure naznaka da je dijalog i dalje u tehničkoj fazi.

Petković je posle sastanka u izjavi za beogradske medije naveo da je upozorio Sorensena na “gotovo svakodnevni politički i institucionalni pritisak” na Srbe na severu Kosova, kao i da je iznio stav Beograda o očuvanju mira i stabilnosti u regionu, prenosi Pravda Balkan. Glavni pregovarač Bisljimi je sat vremena kasnije, prema portalu KoSSev, izneo ocenu da je Petković posle dogovora o sadržaju saopštenja “izneo netačne tvrdnje” i “narušio dogovor” o zajedničkom oblikovanju poruka iz Brisela.

Zašto liderski sastanak izostaje već mesecima?

Visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas izjavila je krajem aprila da je “stalni izborni ciklus u Kosovu” glavni razlog izostanka novog liderskog sastanka Aleksandara Vučića i Aljbina Kurtija, navodi European Western Balkans. Posle parlamentarnih izbora u Kosovu u februaru, formiranje vlade odvija se u uslovima ograničenog mandata Kurtija, što sa briselske strane otežava ulazak u pregovore o sadržaju, a ne samo o procesu.

Iz srpske vlasti, državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Dejan Stojanović izneo je ocenu da je Beograd “u svakom trenutku spreman za nastavak razgovora”, ali da rezultat zahteva implementaciju Briselskog sporazuma iz 2013. godine, prevashodno u delu koji se odnosi na Zajednicu srpskih opština. Iz opozicionih redova, Vladeta Janković iz Narodne stranke ocenio je da Beograd “godinama formalno čeka sagovornika” i da bi domaća javnost trebala da vidi konkretne predloge koje srpski tim iznosi u Briselu.

Iz briselskih kuloara, prema neimenovanim diplomatskim izvorima koje navodi list Vreme, sastanci sa Petkovićem i Bisljimijem trajali su između 90 i 120 minuta i sproveli su se u manjim sobama za radne sesije Komisije, što je signal da posrednik želi održati nizak protokolarni profil dijaloga u ovoj fazi. Sorensen je u istom periodu vodio konsultacije sa predstavnicima francuske, nemačke i italijanske diplomatske misije u Briselu, pri čemu je posebna tema bila finansijska komponenta normalizacionog procesa. Kvinta, neformalna grupa zapadnih zemalja koje prate dijalog, najavila je sastanak na nivou specijalnih predstavnika za 22. maj u Berlinu, na kome će se razgovarati o finansijskoj podršci konkretnim koracima na terenu.

Sledeća tačka u kalendaru jeste samit Evropske unije i Zapadnog Balkana 5. juna u Tivtu, koji bi mogao biti prilika za neformalni susret Vučića i Kurtija pod posredovanjem evropskih lidera. Iz crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova, kao domaćinske strane, navedeno je da je program samita izrađen u koordinaciji sa Briselom i da uključuje radne sesije po klasterima. Sa strane Prištine, kosovski premijer u tehničkom mandatu naveo je da će učestvovati na samitu, dok je iz beogradskog kabineta najavljena prisutnost predsednika i ministra inostranih poslova. Da li će se taj susret pretvoriti u operativni sastanak ili samo u protokolarnu razmenu, ostaje pitanje koje će se rešiti u danima pre samita.