Vlada smenila direktora RGZ, na čelo dolazi inspektor
Borko Drašković razrešen je posle 11 godina na čelu Republičkog geodetskog zavoda, a za vršioca dužnosti Vlada je postavila geodetskog inspektora Dalibora Babića.
Vlada Srbije razrešila je 6. avgusta Borka Draškovića dužnosti direktora Republičkog geodetskog zavoda, ustanove koja vodi katastar nepokretnosti i sve zvanične evidencije o vlasništvu nad zemljom i objektima u Srbiji. Istim rešenjem za vršioca dužnosti direktora postavljen je Dalibor Babić, dosadašnji geodetski inspektor u Sektoru za nadzor i kontrolu tog zavoda.
Drašković je RGZ vodio 11 godina. Na čelo zavoda došao je 2015. kao vršilac dužnosti, za direktora je imenovan 2017., a novi mandat dobio je 2022. Razrešenje je stiglo pre nego što je taj petogodišnji mandat istekao, i bez zvaničnog obrazloženja o razlozima.
U trenutku kada su mediji objavili vest, direktor za nju nije znao iz prve ruke.
„Zvanično još nismo dobili tu informaciju“
rekao je Drašković za N1, dodavši da odluku ne komentariše. „To su normalni procesi“, naveo je. Prva reakcija posle smene bila je jednako kratka: „Svi zovete kao da je to ne znam šta“, poručio je novinarima. Na pitanje zna li zašto je smenjen posle 11 godina, odgovorio je da dođe dan kada posle toliko vremena treba da budete smenjeni, a na pitanje o razlozima da radi i da je radio svoj posao. Rekao je i da očekuje povratak u privatni sektor, odakle je i došao u državnu upravu.
Ko je novi čovek na čelu katastra
Babić nije doveden sa strane. On je u RGZ radio kao geodetski inspektor u Sektoru za nadzor i kontrolu i javnosti je poznat po čestim gostovanjima u televizijskim emisijama, u kojima je govorio o tome šta inspekcija zatiče na terenu i u samim službama katastra.
To je jedini signal koji rešenje Vlade nosi. Zavod, koji je poslednjih godina bio meta pritužbi zbog rokova i komunikacije sa strankama, ne dobija na čelo čoveka iz uprave nego iz nadzora nad sopstvenim radom.
Godine javnih sukoba oko zemljišta
Draškovićev mandat je poslednjih meseci bio vidljiviji nego ranije, i to zbog spora koji institucija obično ne vodi javno. RGZ se saopštenjima sukobio sa predsednikom opštine Čajetina Milanom Stamatovićem oko zemljišta na Zlatiboru, a polemika je vođena i sa zvaničnog naloga zavoda na mreži Iks. Da li smena ima veze sa tim, niko iz Vlade nije rekao. Drašković tu vezu nije ni potvrdio ni odbacio, ponovivši da je institucija radila svoj posao.
Ranije je bio i u otvorenom sporu sa tadašnjim ministrom građevinarstva Goranom Vesićem. Vesić je najavio da će se pozabaviti katastrom i zamerio zavodu da izbegava neposredan kontakt sa građanima, komunicirajući s njima samo onlajn i preko advokata. Odgovor je stigao iz vrha institucije, preko sindikata Geosindikat, i bio je jednako oštar prema radu ministra. Drašković je posle tog sukoba sa visokim funkcionerom vlasti ostao na položaju još dugo, što smenu koja je stigla sada čini teže objašnjivom preko starih razmirica.
Šta se zna o dosadašnjem direktoru
Drašković je u državnu upravu ušao posle promene vlasti 2013., kao pomoćnik direktora Direkcije za vodne puteve pri Ministarstvu saobraćaja. Dve godine kasnije preuzeo je katastar.
Prema podacima iz imovinske karte, na mestu direktora RGZ primao je platu od 315.000 dinara mesečno.
Zavod sada vodi vršilac dužnosti, a koliko će to trajati, zavisi od toga kada Vlada raspiše i sprovede izbor direktora u punom mandatu. Do tada ostaje otvoreno pitanje koje smena nije zatvorila: da li se menja samo čovek na vrhu, ili način na koji katastar radi sa građanima i opštinama.
