Javna rasprava o školskom zakonu održana bez telefona

Javna rasprava o školskom zakonu, tačnije o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, održana je 5. avgusta u Velikoj sali Ustavnog suda u Nemanjinoj 22 do 26 u Beogradu. Skup je organizovalo Ministarstvo prosvete, trajao je oko pet sati, a pored ministra u sali su bili i državni sekretari Vesna Nedeljković, Borko Petrović i Jasmin Hodžić, kao i pomoćnici ministra Danka Nešović i Ivan Ćilerdžić.

Prve vesti sa skupa nisu se ticale sadržaja nacrta nego uslova pod kojima se ulazilo u salu. Od učesnika je zatraženo da mobilne telefone ostave ispred, uz obrazloženje da postoji mogućnost zloupotrebe. Deo pozvanih to je odbio, pa je posle kraće rasprave pred vratima postignut kompromis: telefoni su uneti u salu i stavljeni u kutiju koja je stajala ispred samih učesnika, na njihovom vidiku.

Telefoni u kutiji, novinari pred zgradom

Kako je taj deo izgledao, opisala je Ana Dimitrijević, predsednica Foruma beogradskih gimnazija, koja je raspravi prisustvovala.

„Došlo je i do male rasprave ispred same sale, jer je od nas traženo da ispred ostavimo mobilne telefone, na šta mi nismo pristali. Na kraju je došlo do kompromisa, da se telefoni unesu u salu i stave u kutiju koja je bila ispred nas, kako bismo videli da nam niko neće dirati telefone.“

Dimitrijević navodi da sala na kraju nije bila ni puna, iako su mnoge njene kolege prijave dobile odbijene mejlom. Novinarima ulazak najpre nije bio dozvoljen, pa su ostali ispred zgrade u Nemanjinoj, a posle kraće rasprave propušteni su, ali ne svi.

Nikola Ćurčin, potpredsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, sa grupom je odustao od ulaska umesto da prihvati te uslove. Za portal Mašina je ocenio:

„To je jedan primer pokušaja opstrukcije javne rasprave.“

Ćurčin je precizirao i zašto misli da je pristup bio ograničen: poziv za prijavu otvoren je u ponedeljak, a već u utorak ujutru mesta više nije bilo. Na pitanje da li će rasprave biti održane i u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, što je uobičajena praksa, odgovor nije dobio. Rečeno mu je da će se o nacrtu raspravljati u Narodnoj skupštini i na sednici skupštinskog Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo.

Kalendar objašnjava zašto je pritisak na jedan termin bio toliki. Ceo period javne rasprave traje od 3. do 23. avgusta, a naš portal je pre ovoga pisao o zahtevu Demokrata da se nacrt objavi. Dimitrijević tvrdi da je tekst nacrta okačen tek pošto su pozivi već bili poslati, i da je javna reakcija bila ono što je proizvelo ovaj skup.

Šta nacrt menja?

Ministarstvo je tokom rasprave obrazložilo da nacrt menja odredbe o odgovornosti učenika i roditelja, da strože definiše teže povrede obaveza učenika i pojačan vaspitni rad škole u saradnji sa roditeljima i centrima za socijalni rad, i da drugačije uređuje nastavak školovanja učenika u drugoj školi. Predložena su i rešenja koja se odnose na rad saveta roditelja, uz tvrdnju da im se uloga ne umanjuje. Sastav školskog odbora ostaje isti.

Sindikalna strana čita isti tekst drugačije. Ćurčin predložene izmene opisuje kao represivne mere prema učenicima i nastavnicima i kao isključivanje roditelja iz školskog života, uz podsećanje da je javna rasprava zakonska obaveza, a ne dobra volja ministra. Dimitrijević govori o sužavanju nadležnosti i o oduzimanju licenci, i tvrdi da su odredbe u nacrtu okvirne umesto precizne.

Ministar o šansi, sindikat o rijalitiju

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković poručio je da je ovo prvi u nizu skupova i da nacrt nije diskriminatorski, kao i da nikome ne umanjuje prava.

„Mi javnu raspravu ne shvatamo kao neko bojno političko polje, nego kao šansu.“

Ministar je najavio i smer izmena:

„Na velika vrata ćemo pokušati da reafirmišemo vaspitnu ulogu škole.“

„Novi zakon će doneti efikasniji, odgovorniji, pre svega otvoreniji pristup obrazovnom procesu.“

Stanković je debatu ocenio kao živu i demokratsku i naveo da su se čuli oprečni tonovi, ali da je sve ostalo u granicama pristojnosti. Dimitrijević ima drugačije sećanje sa istog sastanka: kaže da je bilo prozivki da su prosvetari blokaderi i da podržavaju anarhiju u školama, i da joj je to ministar rekao lično.

Sindikat prosvetnih radnika ceo skup je nazvao rijalitijem, uz navod da se Ministarstvo obavezalo da razmotri pristigle primedbe.

Rok je 23. avgust

Do tog datuma primedbe, predlozi i sugestije na nacrt mogu da se dostave Ministarstvu. Tek posle toga Vlada Srbije treba da usvoji Nacrt, pa on ide na nadležni skupštinski odbor, a ministar je izjavio da očekuje kompletiran Predlog zakona za sledeće zasedanje Skupštine.

Za ocenu da li je ovo bila javna rasprava ili stručni skup zatvorenog tipa, ključan će biti taj period. Ako se do 23. avgusta ne održi nijedan skup van Beograda, spor oko kutije za telefone ostaće najkonkretniji podatak o tome koliko je rasprava bila otvorena.