Đukanović traži strože uslove za studentsku listu
Funkcioner SNS Vladimir Đukanović predlaže da izborne liste podnose samo stranke i grupe građana uz strože propise, i najavljuje da bi studentskih lista moglo biti više.
Vladimir Đukanović, poslanik i funkcioner Srpske napredne stranke, predložio je da izborne liste ubuduće mogu da podnose samo političke stranke i, eventualno, grupe građana uz strože propise nego danas. Stav je izneo 7. avgusta u autorskom tekstu za Ekspres, u kojem je istovremeno najavio da bi na predstojećim parlamentarnim izborima moglo da se pojavi više lista koje bi sebe nazvale studentskim.
Obrazloženje koje nudi vezano je za samo poreklo pokreta. Pošto se, kako navodi, ne može proveriti ko je proteste zaista pokrenuo, svako ko to ustvrdi može da pokuša da izađe pod istim imenom.
“Lako može da se dogodi da na predstojećim parlamentarnim izborima bude više takozvanih studentskih lista, jer svako može da kaže da je baš on prvi pokretač protesta.”
Reč je o prvom javnom predlogu iz redova vladajuće stranke da se promene pravila o tome ko sme da podnese izbornu listu. Dosadašnja polemika oko studentske liste vodila se o njenim imenima i programu, a ne o formi u kojoj se prijavljuje na izbore.
Zašto je meta upravo forma registracije
Đukanović tvrdi da se Studentska lista registrovala kao udruženje, a ne kao politička stranka, i da je tim putem izbegnuto prikupljanje 10.000 potpisa. Postupak je uporedio sa načinom na koji njegova stranka sastavlja kandidatsku listu, gde predloge daju okružni i opštinski odbori, pa se, po toj logici, zna ko za koga odgovara.
Unutar studentskog pokreta, tvrdi dalje, neistomišljenici prolaze loše.
“Ukoliko si malo iskočio iz koloseka, odmah letiš i bivaš proglašen da si ćaci.”
Njegov zaključak ide korak dalje od izborne tehnike. Iza liste, po Đukanoviću, ne stoje studenti nego organizacije koje im pozajmljuju infrastrukturu.
“Očekuje nas zapravo pokušaj nevladinog sektora da u potpunosti preuzme vlast.”
Zato traži da se, kako je naveo, „uvede red” kada su u pitanju političke organizacije. U praksi to znači jedno: da forma udruženja prestane da bude ulaznica za izborno nadmetanje.
Koliko je ulog velik
Predlog ne stiže u praznom prostoru. Istraživanje Međunarodnog republikanskog instituta, koje smo ranije preneli, dalo je studentskoj listi 46 odsto podrške, uz podatak da ispitanici korupciju vide kao prvi problem u zemlji. Ono što se sada osporava nije popularnost te liste nego pravni oblik kroz koji bi se ta podrška pretvorila u mandate.
Sami studenti drže rokove za sebe. Ranije su saopštili da će zvanična lista sa kandidatima i program biti objavljeni tek na dan raspisivanja izbora. Do tada javnost nema ni imena ni programski dokument, a upravo tu prazninu Đukanović koristi kao argument da niko ne može da dokaže ko je legitimni nosilac pokreta.
Opozicione stranke koje sarađuju sa studentskim pokretom u više navrata su tvrdile da vlast pokušava da razbije taj blok, a vladajuća koalicija odgovara da je reč o političkom projektu prikrivenom studentskim imenom. Đukanovićev tekst je prva razrada te teze koja završava konkretnim zahtevom za izmenu propisa.
Šta bi izmena tražila
Promena kruga onih koji smeju da podnesu izbornu listu ne rešava se stranačkom odlukom. Traži zakonsku izmenu i glasanje u Narodnoj skupštini, a Đukanović u tekstu nije naveo ni predlagača, ni rok, ni koje bi konkretno odredbe bile pooštrene.
Ostaje i pitanje trenutka. Izbori još nisu raspisani, pa svaka izmena izbornih pravila pada u period neposredno pred glasanje, što je u ranijim ciklusima u Srbiji redovno pokretalo spor o tome menjaju li se uslovi u toku igre. Ako predlog dobije institucionalni oblik, prvi merljiv trag biće tekst zakona u skupštinskoj proceduri, a ne novi autorski tekst.
